U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Dubajić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 6/22 od 12.01.2022. godine, u sednici veća održanoj 23.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 6/22 od 12.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 6/22 od 12.01.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P2 497/20 od 15.11.2021. godine, kojom je utvrđeno da je tuženi vršio nasilje u porodici prema svom sinu mal. BB iz ... vređanjem, drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem i tuženom zabranjeno dalje uznemiravanje njeogovg sina, mal. BB iz ... . Navedna mera zaštite od nasilja u porodici određena je na period od godinu dana od dana prijema otpavka presude, s tim što može biti produžavana sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 16.04.2020. godine u jutarnjim časovima vikao na svog sina, mal. BB, rođenog ... godine, upućujući mu psovke i uvrede i fizički nasrnuo na njega, nakon čega je mal. BB otišao u Centar za socijalni rad u Leskovcu, prijavio oca za nasilničko ponašanje i prešao da živi kod majke u selu ... kod ... . Nakon navedenog događaja, tuženom je rešenjem MUP-a RS izrečena hitna mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja u trajanju od 48 sati, da bi rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu od 16.04.2020. godine ova mera bila produžena na još 30 dana.

Roditelji maloletnog BB su razvedeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P2 398/18 od 18.10.2018. godine kojom je mal. BB poveren ocu na vršenje roditeljskog prava. U porodici postoji istorija nasilja tuženog, protiv koga su bivša supruga i stariji sin VV podnosili prijave za nasilje u porodici, te je Centar za socijalni rad u Leskovcu u svom izveštaju istakao da, iako je tuženom i dalje povereno vršenje roditeljskog prava (u toku je postupak za izmenu odluke o poveravanju deteta), svrsishodno je izricanje mere zabrane daljeg uznemiravanja.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz čl. 197.-200. Porodičnog zakona i ocenili da je zbog ponašanja tuženog prema svom sinu, mal. BB opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici - zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, koja je predviđena članom 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona, na period od godinu dana koji je ocenjen kao dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, s tim da se ona može produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tač. 1. i 6. ovog člana, smatra se naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo koju drugu meru.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice u porodici, između ostalog nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, vređenje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i prvovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda se u konkretnom slučaju, u ponašanju tuženog, koji je mal. sinu BB kritičnom prilikom uputio psovke i uvrede i fizički nasrnuo na njega, stiču elementi nasilja u porodici, i da je zbog opasnosti i od daljeg produbljivanja konflikta opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici zabranom daljeg uznemiravanja, kako je to procenio i Centar za socijalni rad. Pri tom, pravilnost ocene nižestepenih sudova o opravdanosti određivanja mere zaštite od nasilja u porodici se ne dovodi u sumnju zbog toga što je postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut tužbom Centra za socijalni rad, jer odluka o osnovanosti tužbenog zahteva nije zasnovana samo na mišljenju ovog organa o svrsishodnosti tražene mere, već na činjenicama utvrđenim i iz ostalih izvedenih dokaza u postupku (iskaza tuženog saslušanog u svojstvu parnične stranke i mal. BB) iz kojih proizlazi da su između tuženog i mal. BB narušeni porodični odnosi, da tuženi prema mal. sinu BB iskazuje netrpeljivost i fizičko nasilje, upućuje mu psovke i viče na njega (što ni tuženi nije sporio), a što kod mal. BB izaziva osećaj ugroženosti i uznemirenosti. Zbog tega je opravdano određivanje mere zabrane daljeg uznemiravanja mal. BB vređanjem, kao i svakim drugim drskim bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem, kao najblaže mere zaštite od nasilja u porodici, kojom je moguće postići svrhu zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja mal. BB mira, spokoja i bezbednosti i života bez straha od daljeg nasilja od strane oca.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da nije od uticaja na opravdanost određivanja mere od zaštite od nasilja u porodici okolnost da tuženi posle spornog događaja nije više vršio nasilje prema sinu. Po stanovištu Vrhovnog kasacnionog suda, mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Takođe, izricanju mera zaštite od porodičnog nasilja ima mesta i u periodu „primirja“. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog intergiriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja. Mišljenje same žrtve o stepenu opasnosti koja joj preti takođe utiče na sam izbor mere zaštite koja će u konkretnom slučaju biti određena, jer upravo je žrtva ta kojoj se zaštita pruža, tako da njena subjektivna procena, zasnovana na iskustvu, predstavlja ključni faktor prilikom izbora mere zaštite koja će u svakom konkretnom slučaju biti određena.

Ostalim navodima revizije tuženi ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode tuženog koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić