Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u prijateljskim odnosima sa tuženim BB, koji je u periodu na koji se odnosi utuženo potraživanje bio predsednik Upravnog odbora teniskog kluba „Radnički“ Niš. Tužilac svoje potraživanje prema tuženima u ukupnom iznosu od 426.000 evra zasniva na ugovorima o zajmu sačinjenim u pismenoj formi i to: 57.000 evra po ugovoru od 14.04.2006. godine sa rokom vraćanja do oktobra 2007. godine, 30.000 evra po ugovoru od 15.05.2006. godine sa rokom vraćanja do novembra 2007. godine, 200.000 evra po ugovoru od 28.08.2006. godine sa rokom vraćanja do decembra 2007. godine i 139.000 evra po ugovoru od 10.10.2006. godine sa rokom vraćanja do kraja 2007. godine. Svi ugovori su sačinjeni na unapred odštampanom obrascu i tekst ugovora je izmenjen umetanjem pojedinih reči, tako da su pored naziva „ugovor“ dodate reči „o zajmu“, zatim precrtavanjem odštampanih reči da se uplata vrši na račun kluba i dodavanjem da se uplata vrši u gotovini, kao i da se isplata vrši tuženom BB i da isti svojom imovinom jemči za vraćanje zajma. Ova precrtavanja, ispravke i umetnuti delovi teksta nisu overeni potpisima ugovarača. Prema nalazu veštaka ekonomsko finansijske struke, u poslovnim knjigama nisu evidentirane uplate koje bi odgovarale iznosima iz ugovora, a devizni račun i deviznu blagajnu klub nije ni posedovao. Prema nalazu veštaka za oblast grafoskopije i daktiloskopije, sporni potpisi koji glase na ime BB na ugovorima o zajmu od 28.08.2006. godine i 10.10.2006. godine nisu potpisani od strane lica na čije ime glasi, a potpisi na preostala dva ugovora predstavljaju indigo kopije potpisa koje se nalaze na prethodnim ugovorima. Presudom K 913/2012 tužilac je oslobođen optužbe da je učinio produženo krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 1. u vezi člana 61. KZ, jer nije na nesumnjiv način utvrđeno da je ovde tužilac učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, ali ne znači da nije izvršio neko drugo krivično delo koje mu nije stavljeno na teret sa obrazloženjem u presudi da je utvrđeno da isti na ugovore TK „Radnički“ koji su već bili blanko pečatirani i parafirani dopisao da se radi o ugovorima o zajmu, kao i datume, iznose u evrima i ostale podatke i da ih je potpisao na mestu predviđenom za zajmodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije, shodno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, dokazao da je između njega i tuženih postojao obligacioni odnos iz ugovora o zajmu na koje se tužilac pozvao i da je po tim ugovorima tužilac predao tuženima količinu novca koju potražuje tužbom. Prihvatajući nalaz veštaka grafoskopije i daktiloskopije kao stručan i pravilan, zaključuju da ugovori o zajmu nisu potpisani od strane tuženog BB kao predsednika upravnog odbora tuženog kluba i kao takva ova pismena ne predstavljaju ugovore o zajmu shodno članu 2, 26. i 557. ZOO i iz njih ne mogu proisteći prava i obaveza strana koje su u njoj navedene. Ocenjen je i kao osnovan prigovor pasivne legitimacije tuženog BB, pošto tužilac nije pružio dokaz da je tuženi dao izjavu o jemstvu za obaveze navedene u ugovorima shodno odredbama člana 997. i 998. ZOO, pa je tužbeni zahtev u celosti odbijen.

Članom 557. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Prema članu 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zajmoprimac je dužan da vrati u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Odredbom člana 997. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o jemstvu jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako ovaj to ne učini, dok je odredbom člana 998. propisano da ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemčenju načinio pismeno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da između parničnih stranaka nije došlo do zaključenja ugovora o zajmu, odnosno da tužilac tuženima nije predao iznos novca koji tužbom traži da mu se vrati, pa s toga tužilac ne može ni da zahteva da mu tuženi vrate traženi novčani iznos na osnovu napred citiranih odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Ugovori nisu potpisani od strane tuženih, pa samim tim ni da je tuženi BB dao izjavu o jemstvu za obaveze po ugovorima. Drugostepeni sud je pravilno ocenio žalbene navode u odnosu na osporavanje nalaza veštaka grafoskopije i daktiloskopije imajući pri tome u vidu da je intervencijama na odštampanom tekstu suštinski izmenjena sadržina odštampanog teksta, počevši od predmeta ugovora, pa do rokova za vraćanje duga, a da ovakve prepravke na ugovorima nisu snabdevene potpisima ugovorača i da stoga i ne proizvode pravno dejstvo, tim više što u finansijskoj dokumentaciji tuženog kluba nema podataka o prijemu novčanih iznosa koji se potražuje tužbom.

Navodima u reviziji se faktički osporava utvrđeno činjenično stanje koje navode Vrhovni kasacioni sud nije cenio s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP), a kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud iz napred navedenih iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić