U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Edvin S. Prelić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Veljko Veličković, advokat iz ..., radi razvoda braka, poveravanja dece, uređenja ličnih odnosa mal. dece sa roditeljem kome nisu poverena, izdržavanja, lišenja roditeljskog prava i određivanja mere zaštite od nasilja u porodici po tužbi tužilje i protivtužbi tuženog, odlučujući o revizijama tužilje i tuženog, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 471/2021 od 02.09.2021. godine, na sednici veća održanoj dana 31.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilje i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 471/2021 od 02.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 987/18 od 08.07.2021. godine dozvoljeno je preinačenje tužbe izvršeno podneskom od 31.03.2021. godine (prvim stavom izreke) i protivtužbe izvršeno podneskom od 23.09.2019. godine (drugim stavom izreke), razveden je brak parničnih stranaka (trećim stavom izreke), maloletna ćerke stranaka, VV i GG poverene su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava (četvrtim stavom izreke) i određeno je da će prebivalište dece biti kod majke (petim stavom izreke). Šestim stavom izreke uređeno je održavanje ličnih odnosa dece sa ocem tako što će deca viđati oca svakog drugog vikenda od subote u 10,00 časova do nedelje u 20,00 časova, svaki drugi državni i verski praznik, na dan krsne slave i rođendana oca, svakog drugog rođendana dece, po polovinu zimskog i letnjeg raspusta, kao i u svim ostalim situacijama, prema sporazumu roditelja, prvenstveno imajući u vidu želje, potrebe i obaveze maloletne dece. Sedmim stavom izreke obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje dece plaća mesečno 50.000,00 dinara (po 25.000,00 dinara za svako dete) svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od dana podnošenja tužbe 07.06.2018. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, s tim što će dospele a neisplaćene iznose platiti sa zakonskom zateznom kamatom. Osmim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plaća na ime izdržavanja dece iznos od još 10.000,00 dinara, preko dosuđenih 50.000,00 do traženih 60.000,00 dinara. Devetim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da tuženi bude potpuno lišen roditeljskog prava i da bude određena mera zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženom da uznemirava tužilju i prilazi joj na udaljenosti manjoj od 150 m. Desetim stavom izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog da se deca povere njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredi održavanje njihovih ličnih odnosa sa majkom i odredi majčin doprinos u njihovom izdržavanju, kao i da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici kojom bi se zabranilo tužilji da uznemirava decu. Jedanaestim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 471/2021 od 02.09.2021. godine odbijene su žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima šestom, sedmom, osmom, devetom i jedanaestom izreke (prvim stavom izreke) i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (drugim stavom izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, a tuženi u delu odluke kojim je odlučeno o izdržavanju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju po isteku roka za to propisanog.

Ispitujući pobijanu odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013- US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužilje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene revizijskog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak 30.07.2007. godine, iz kog imaju dve maloletne ćerke VV (rođ. ...) i GG (rođ. ...) ... . Zbog loših odnosa supružnika, tužilja je 17.02.2018. godine napustila zajedničko domaćinstvo i sa decom se preselila kod svojih roditelja u njihov stan od 35m2, s tim što je od 28.06.2018. do 07.08.2018. godine s decom boravila u sigurnoj kući. Tokom postupka strankama su određivane mere zaštite od nasilja u porodici. Tužilja je ..., zaposlena je, prima platu od 57.000,00 dinara; mesečno plaća 25.000,00 dinara na ime kredita i oko 150 evra za benzin, pomažu joj roditelji koji su penzioneri sa penzijama od oko 60.000 dinara. Tuženi stanuje u svom stanu površine 92m2, ... je, nije zaposlen, vlasnik je objekta na ... koji se izdaje i koristi kao ..., za koji ubira mesečnu zakupninu (300 evra prema ugovoru o zakupu, 600 evra prema sopstvenoj izjavi u organu starateljstva). Prema tužiljinoj proceni za podmirenje potreba obe ćerke (stanovanja, hranu, higijene, škole, zdravstvenih pomagala, privatnih časova, sportskih treninga, zimskog i letnjeg raspusta, izleta, dokolice) neophodano je oko 1.000 evra ukupno. Tuženi doprinosi izdržavanju dece iznosima od po 13.000,00 dinara određenim privremenom merom. Viđanje ćerki sa tuženim odvijalo se najpre u kontrolisanim uslovima, saglasno predlogu organa starateljastva, a od kraja 2018. godine, uz devetomesečni period neviđanja od avgusta 2020. do maja 2021. godine, nakon koga su kontakti obnovljeni, prema klasičnom modelu, na osnovu privremene mere donete u skladu sa nalazom i mišljenjem Komisije veštaka iz bolnice Dr Laza Lazarević.

S obzirom na protek vremena od pokretanja postupka i na dinamiku odnosa između ćerki i tuženog, organ starateljstva dao je više nalaza i stručnih mišljenja koji su se menjali zavisno od razvoja odnosa u porodici ... . Prema poslednjem nalazu i stručnom mišljenju od 14.05.2021. godine postoji potreba za daljim tretmanom u razvojnom savetovalištu i stalan psihoterapijski rad sa porodicom, što deca odbijaju; uočena je želja i potreba oca da učestvuje u vaspitanju i odgajanju dece i da se angažuje oko njih, kao i to da je očuvan njegov vaspitni pristup i sposobnost da prepozna razvojne, vaspitne i druge potrebe dece; nije predložen način održavanja ličnih odnosa dece sa ocem, već je za porodicu predložen rad sa stručnim licima; ipak, izraženo je mišljenje da nije celishodno da se otac liši roditeljskog prava, kao ni da budu određene mere zaštite od nasilja u porodici. Komisija sudskih veštaka je mišljenja (od 12.12.2018. godine) da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, ali da decu treba poveriti majci i urediti način održavanja njihovih ličnih odnosa sa ocem, s tim što ćerke pokazuju spremnost za proširenje modela viđanja, pri čemu je u tom pogledu potrebno praćenje porodice uz eventualnu intervenciju organa starateljstva i, po potrebi, psihoterapijsku pomoć radi poboljšanja komunikacije bivših supružnika zbog izrazito konfliktnog partnerskog odnosa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi pošli od toga da je sud nesumnjivo dužan da pribavi nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, ali ne uvek nužno i da ga prihvati, naročito u situaciji kada, rukovođen istražnim načelom i ponašanjem stranaka, u datim okolnostima sam pouzdano proceni najbolji interes maloletne dece. Budući da su za odluku o vršenju roditeljskog prava, načinu održavanja ličnih odnosa maloletnih ćerki i tuženog i o visini doprinosa tuženog njihovom izdržavanju dati pravilni, logični i prihvatljivi razlozi, koji počivaju na pravilnoj primeni odredaba Porodičnog zakona, izjavljenim revizijama neosnovano se osporava drugostepena odluka.

Konvencijom o pravima deteta propisano je (član 3) da su u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela (stav 1) i da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2). Ove obaveze preuzete su i Porodičnim zakonom, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1) i da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266). Istim zakonom, odredbama člana 61, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi i zajemčeno da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi (stav 1), koje može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta (stav 2).

Najbolji interes deteta je pravni standard koji zavisi od uzrasta i pola deteta, njegovih želja i osećanja i okolnosti u kojima živi. U konkretnom slučaju, imajući u vidu sve okolnosti ovog slučaja, kao i mišljenja koja su dali i komisija veštaka i organ starateljstva, pravilnom primenom člana 272. stav 2. Porodičnog zakona, sudovi su zaključili da ne postoje razlozi da se deca i tuženi viđaju u kontrolisanim uslovima. Pošto tuženi raspolaže odgovarajućim roditeljskim kompetencijama i željom i potrebom da se angažuje oko dece, u najboljem interesu maloletnih ćerki parničnih stranaka jeste ponovno uspostavljanje njihovih odnosa sa tuženim i jačanje kako njihove međusobne emotivne bliskosti tako i njihovog odnosa sa srodnicima sa očeve strane. Pri tome je, u cilju zaštite interesa maloletne dece, način održavanja njihovih ličnih odnosa svakako podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva. Kod navedenog, neosnovano se revizijom tužilje osporava pravilnost primene materijalnog prava u pogledu odluke u ovom delu.

Po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za potpuno lišenje roditeljskog prava. Iz rezultata sprovedenog postupka ne proizlazi da je tuženi zloupotrebljavao prava, niti grubo zanemario svoje roditeljske dužnosti, u smislu člana 81. Porodičnog zakona. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno revizijskim navodima tužilje, okolnosti ovog slučaja ukazuju da je ranije ponašanje bivših supružnika sankcionisano izricanjem adekvatnih mera, kao i to da se među njima više ne dešavaju situacije koje bi imale karakter nasilja u porodici u smislu čl. 197. i 200. Porodičnog zakona, pa nisu ispunjeni uslovi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Ostalim revizijskim navodima tužilje u pogledu odluka o modelu viđanja mal. dece sa tuženim i o potpunom lišenju roditeljskog prava i o izricanju mera zaštite od nasilja u porodici ponavljaju se navodi koji su isticani i u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata. Navodi revizije tužilje u ovom delu, koji se odnose, neposredno ili posredno, na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, i upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu razmatrani jer ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, niti dovode u sumnju pravilnost primene materijalnog prava i presuđenja.

Prilikom odlučivanja o izdržavanju mal. dece, suprotno revizijskim navodima tužilje i tuženog, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve bitne okolnosti, i to najpre potrebe maloletne dece prema njihovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj žive, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja, i, u sklopu navedenog, njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju mal. dece. Nižestepeni sudovi su, imajući u vidu sve okolnosti ovog slučaja, pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama čl. 160, 161. i 162. Porodičnog zakona kada su zaključili da je dosuđen iznos odgovarajući. Suprotno revizijskim navodima tuženog, sudovi su pravilno cenili njegove mogućnosti, kao dužnika izdržavanja, u skladu sa članom 160. stav 3. Porodičnog zakona, imajući u vidu da je u punoj snazi, zdrav, radno sposoban, visoko obrazovan i u mogućnosti da se radno angažuje, da je vlasnik nepokretne imovine velike vrednosti koju izdaje, kao i da nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica, te da dosuđenim iznosom njegova egzistencija neće biti ugrožena. Osim toga, budući da su poverioci izdržavanja njegove maloletne ćerke, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za njih kakav on uživa, saglasno članu 162. stav 3. Porodičnog zakona. Stoga su navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je dosuđeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara ukupnim potrebama maloletne dece, a naročito okolnostima koje se tiču njegovih mogućnosti ocenjeni kao neosnovani.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić