U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca V.K. iz B.C., čiji je punomoćnik M.T., advokat iz V., protiv tužene Narodne biblioteke B.C. iz B.C., čiji je punomoćnik D.N., advokat iz B.C., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 111/14 od 23.06.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 111/14 od 23.06.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu, Sudske jedinice u Beloj Crkvi P1 139/13 od 01.11.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene o privremenom udaljenju sa rada br. 119 od 04.11.2011. godine i rešenje o otkazu ugovora o radu br. 127 od 18.11.2011. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 97.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 111/14 od 23.06.2014. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu. Stavom drugim izreke odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke obavezao je tužioca da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 54.000,00 danara, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa od još 16.500,00 dinara zahtev tužene odbio.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na tužiočevu reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stv 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povreda na koje se u reviziji ukazuje, jer razlozi nižestepenih presuda o odlučnim činjenicama nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima i stanjem u spisima, jasni su i bez protivurečnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu 10.09.2010. godine na neodređeno vreme, radi obavljanja poslova kustosa u muzeju u B.C.. Rešenjem od 14.11.2011. godine privremeno je udaljen sa rada zbog kršenja radne discipline i ponašanja zbog kojeg ne može da nastavi rad kod poslodavca i istog dana je upozoren da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu. Navedenim upozorenjem tužiocu je stavljeno na teret da je 12.08.2011. godine ostavio galeriju bez nadzora; da je 15.08.2011. godine galeriju i kancelariju muzeja ostavio neobezbeđenu i bez nadzora; da je 18.08.2011. godine 8 posetilaca ostavio u galeriji bez nadzora duži vremenski period, dok je istovremeno sedeo u kancelariji i igrao na kompjuteru video igrice; da je 31.08.2011. godine odneo sve ključeve od svih prostorija muzeja i tako onemogućio ulazak zaposlenima u muzej; da je 26.08.2011. godine napisao pismo Opštinskom odboru D. s. u B.C. u kome je priznao sve učinjene propuste, a istovremeno jednoj političkoj partiji iznosio neistine o odnosima u Narodnoj biblioteci i mešao u to političku partiju, što nije dozvoljeno; da je 20.10.2011. godine pustio grupu posetilaca bez nadzora na sprat muzeja pored toga što je muzej bio zatvoren za posetioce zbog renoviranja krova zgrade; zato što unazad godinu dana nije izvršavao savesno ni jedan nalog pretpostavljenog lica, radi čega je na sednici Stručnog veća za svoj rad dobio negativnu ocenu koja je potvrđena od strane direktora 30.08.2011. godine i zbog toga što je 03.11.2011. godine oko 9,25 časova psovao direktora, pretio mu batinama i zapretio da će zaključati muzej i da niko neće moći da uđe u muzej, te ovakvim svojim radnjama i postupcima u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu nije poštovao radnu disciplinu, zbog čega ne može da nastavi rad u ovoj ustanovi. Rešenjem od 18.11.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne disciplne i ponašanja zbog kog ne može da nastavi rad kod poslodavca. U obrazloženju rešenja navedeno je da tužilac krši radnu disciplinu, nepristojno se ponaša prema posetiocima i direktoru i da su povrede radne obaveze identične povredama kao u upozorenju od 04.11.2011. godine. U sprovedenom dokaznom postupku pred prvostepenim sudom utvrđena je istinitost činjenica koje čine opis tužiočevog ponašanja i otkazni razlog (navedenih u upozorenju i osporenom rešenju).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, dajući za svoju odluku jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Prema odredbi člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašnje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 47. Pravilnika o unutrašnjoj sistematizaciji radnih mesta tužene poslovi stručnog saradnika - kustosa muzeja obuhvataju organizaciju izložbi u muzejskoj galeriji; brigu o stalnoj muzejskoj postavci; naučno obrađivanje muzejskih predmeta; vođenje knjiga inventara i stručne kartoteke za predmete; saradnju sa drugim muzejima i galerijama; bavljenje izdavačkom delatnošću; prilikom organizovanih kolektivnih poseta držanje predavanja o muzejskim zbirkama i istoriji grada, a po nalogu direktora i obavljanje i drugih poslova.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se u radnjama tužioca stiču elementi povrede radne discipline koje mu se osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljaju na teret, zbog čega, suprotno navodima revizije, u radnjama tužene u postupku davanja otkaza tužiocu nije bilo nezakonitog postupanja. Naime, radna disciplina predstavlja bitan element organizacije i procesa rada i od njenog poštovanja zavisi ne samo pravilno funkcionisanje organizacije i procesa rada, već i ocena rada konkretnog zaposlenog kao savesnog u izvršavanju poslova iz opisa njegovog radnog mesta. Da bi došlo do povreda radne discipline dovoljno je da se radnjom zaposlenog odstupa od uobičajenog procesa i organizacije rada, određenog opisom poslova tog zaposlenog, kao i da zaposleni pored ovog objektivnog elementa ima i svest o nedopustivosti takvog ponašanja. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da tužiočevo ponašanje predstavlja kršenje radne discipline, koje on nije promenio ni nakon naloga i instrukcija direktora, pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da ovako ponašanje predstavlja opravdani razlog za otkaz u smislu odredbe člana 179. tačka 3. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.