Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu zaposlenom kod tuženog, osporenim rešenjem je otkazan ugovor o radu zaključen 01.01.2012. godine, zbog povrede radne obaveze definisane opštim aktom i ugovorom o radu kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca. Ovo iz razloga što je prilikom izvršenog alkotestiranja jedne grupe zaposlenih, među kojima je bio i tužilac dana 26.12.2012. godine, utvrđeno da tužilac ima 4,00 promila alkohola u krvi. Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja u postupku je utvrđeno da je navedenog dana izvršeno alkotestiranje tužioca dregerom u skladu sa Uputstvom za srovođenje ove radnje, kada je utvrđeno prisustvo navedene količine alkohola u krvi tužioca, koji je i neposredno pre izvršenog alkotestiranja prisutnim licima delovao da je u alkoholisanom stanju, s obzirom na svoje ponašanje, jer je psovao, galamio i vređao prisutne kada mu je saopšteno da mora da se podvrgne alkotestu. Tužilac nije izvršio analizu krvi na prisustvo alkohola u domu zdravlja, pošto je za tu vrstu testa potreban ne samo njegov zahtev, već bi morao i da snosi troškove tog testiranja. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra koji je u ovom postupku angažovan utvrđeno je da kod alkohemije od 3,00 do 4,00 promila alkohola u krvi dolazi do teškog pijanstva kod 95% osoba koje su unele ove količine pića u organizam, a da su najkarakterističniji poremećaji u ovom stadijumu akutnog alkoholnog pijanstva, poremećaj pokreta i nesposobnost za preduzimanje složenih radnji. Prema mišljenju ovog veštaka stepen alkoholisanosti osobe utvrđene ispravnim i na vreme baždarenim alkometrom, ukoliko je uzet na propisan način, daje sasvim pouzdane rezultate koji su praktično isti, ili sa neznatnom razlikom u odnosu na labaratorijsku analizu krvi na alkohol. Dreger ne može da pokazuje alkoholemija, ukoliko lice koje se testira nije u alkoholisanom stanju.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenjujući odredbe člana 4. Kolektivnog ugovora o radnom redu broj 4 od 14.03.2007. godine, koji je bio na snazi kod tuženog u trenutku kada je doneto osporeno rešenje, usvojili tužbeni zahtev i poništili osporeno rešenje, zaključujući da alkoholisanost tužioca preko 0,5 promila u toku radnog vremena predstavlja povredu radne obaveze u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, ali se radi o povredi zbog koje se tužiocu ne može otkazati ugovor o radu. Ovo iz razloga što je navedenom odredbom kolektivnog ugovora propisano da se zaposlenom koji se zatekne pod dejstvom alkohola od 0,3 do 0,5 promila izriče opomena, da za svako ponavljanje se kažnjava u visini od 5% od mesečne zarade, a da se preko 0,5 promila smatra pijanim kada se upućuje na lečenje, a ukoliko ne pristane na lečenje ili ponovi istu povredu ugovora otkazuje se ugovor o radu.

Navedeni zaključak sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava u postupku nisu utvrđene činjenice od kojih zavisi zakonita odluka u ovoj parnici.

Naime, tužiocu je u vezi opisanog događaja od 26.12.2012. godine osporenim rešenjem izrečena mera prestanka radnog odnosa zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 15. tačka 12. Ugovora o radu, kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca.

Prema odredbi člana 15. tačka 12. ugovora o radu koji je tužilac kao zaposleni zaključio sa tuženim kao poslodavcem dana 09.01.2012. godine, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu i u slučaju ulaska u ustanovu pod dejstvom alkohola ili drugih opijata ili konzumiranja alkohola na poslu.

Pre zaključenog ugovora o radu reprezentativni sindikat i direktor tuženog zaključili su 14.02.2007. godine Kolektivni ugovor o radnom redu, koji u članu 4. utvrđuje pravila u vezi ulaska i izlaska radnika iz kruga preduzeća, kojima je između ostalog predviđeno da je zaposlenima koji su pod uticajem alkohola, zabranjen ulazak u krug preduzeća, kao i postupak u slučaju ulaska u krug takvog lica pod dejstvom alkohola, pa i da se zaposlenom koji se zatekne pod dejstvom alkohola od 0,3 – 0,5 promila izriče prva opomena, da za svako ponavljanje se kažnjava u visini od 5% od mesečne zarade, a da se preko te količine alkohola u krvi smatra pijanim kada se upućuje na lečenje, a ukoliko ne pristane na lečenje ili ponovi istu povredu ugovora otkazuje se ugovor o radu.

Tumačeći navedene odredbe Kolektivnog ugovora, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pogrešno tumačenje nižestepenih sudova i njihov zaključak da se tužiocu po ovom osnovu, zbog utvrđene alkoholisanosti od 4,00 promila u toku trajanja radnog vremena, ne može izreći mera prestanka radnog odnosa, odnosno otkaz ugovora o radu, jer tužilac u smislu napred citirane odredbe nije upućen na lečenje, odnosno nije odbiio takvu meru poslodavca. Imajući u vidu zakonom utvrđenu obavezu zaposlenog da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, propisanih članom 15. i 17. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', broj 24/2005), kao i odredbe ugovora o radu kojima je konzumiranje alkohola na poslu predviđeno kao otkazni razlog, navedene odredbe kolektivnog ugovora o radnom redu po oceni ovog suda, odnose se pre svega na zaposlene koji dolaze na posao u alkoholisanom stanju i to one kod kojih je to učestala pojava, i postoji zavisnost od alkohola, koju treba lečiti. U odnosu na zaključak sudova da ugovor o radu mora biti u skladu sa kolektivnim ugovorom, treba imati u vidu i da kolektivni ugovor mora biti u saglasnosti sa zakonom, u konkretnom slučaju sa Zakonom o radu koji imperativno utvrđuje obavezu zaposlenih da poštuju uslove i pravila rada kod poslodavca.

U kontekstu napred navedenog, po oceni ovog suda u postupku je trebalo utvrditi da li je tužilac zavisnik od alkohola koji se upućuje na lečenje, na koje okolnosti se mogao izjasniti i veštak koji je u ovom postupku angažovan ili se u konkretnom slučaju radi samo o pojedinačnoj pojavi koja se može okarakterisati i kvalifikovati ne samo kao povreda radne obaveze, već kao i povreda radne discipline, što je jedan od otkaznih razloga u konkretnom slučaju, imajući pri tom u vidu i obaveštenje direktora tuženog od 30.11.2011. godine, upućeno svim zaposlenima, a vezano za učestalu pojavu upotrebe alkohola na radnom mestu, kao i dolazak radnika na posao u alkoholisanom stanju. Takođe treba imati u vidu i ovlašćenja suda u ovakvoj vrsti spora, a to je da ispituje zakonitost odluke kojima je utvrđena odgovornost zaposlenog u materijalnom i procesnom smislu, gde je sud vezan činjeničnim opisom radne povrede, ali ne i njenom pravnom kvalifikacijom. U tom smislu treba imati u vidu da je u osporenom rešenju, kao i upozorenju koje je prethodilo otkazu, poslodavac opisujući ponašanje tužioca kao zaposlenog navedenog dana, ocenio da se radi o nedoličnom ponašanju prema drugim zaposlenima, što je po oceni poslodavca, ovde tuženog kršenje radne discipline, odnosno ponašanje zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imajući u vidu napred izneto, razjasniti sve okolnosti od značaja za ocenu zakonitosti osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, a u okviru svojih ovlašćenja, pa i pravne kvalifikacije povrede koje je tužiocu stavljeno na teret, što zahteva pravilna primena materijalnog prava i zakonita odluka u ovoj parnici.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.