.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1159/2015
24.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici tužioca I.R. iz S., čiji je punomoćnik S.M., advokat u S., protiv tuženog P. d.o.o. iz S., koga zastupa O.R.V.H., advokat u S., radi isplate zarade i drugih naknada, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 981/2014 od 01.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog tužioca da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 981/2014 od 01.10.2014. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 981/2014 od 01.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 981/2014 od 01.10.2014. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 662/13 od 05.02.2014. godine, u stavu drugom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev radi obavezivanja tuženog da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose zarade i to za mesec septembar 2010. godine na iznos od 16.000,15 dinara za period od 01.10. do 01.11.2010. godine i za mesec oktobar 2010. godine na iznos od 3.599,98 dinara za period od 01.11. do 01.12.2010. godine i u stavu trećem izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev radi obavezivanja tuženog da tužiocu isplati zarade za mesec septembar 2010. godine preko dosuđenog iznosa od 16.000,15 dinara do iznosa od 42.800,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2010. godine do konačne isplate i za mesec oktobar 2010. godine preko dosuđenog iznosa od 3.599,98 dinara do iznosa od 7.133,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2010. godine do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404.ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa, niti za novim tumačenjem prava, jer su pobijane odluke donete u skladu sa važećom sudskom praksom u primeni pravila o isplati zarade, naknade zarade i drugih primanja koja je zaposleni ostvario, a koja mu nisu isplaćena do prestanka radnog odnosa.
S obzirom da je drugostepena odluka protiv koje je izjavljena revizija doneta 01.10.2014. godine, što znači posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14 sa primenom od 31.05.2014. godine) počev od kada je ocena ispunjenosti uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, u isključivoj ingerenciji ovoga suda, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 14. i člana 23. citiranih Novela, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti u smislu člana 403. ZPP.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 10.10.2011. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1120/13 od 25.09.2013. godine ukinuta je prethodna prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U konkretnom slučaju, prema članu 506. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana (postupcima započetim pre stupanja na snagu tog Zakona), posle stupanja na snagu ovog Zakona (posle 01.02.2012. godine), presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama tog Zakona. Takođe, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom tužioca doneta je 01.10.2014. godine, pa se u pogledu ocene dozvoljenosti revizije primenjuje član 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), po kome je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona.
U konkretnom slučaju, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer je predmet tražene pravne zaštite isplata zarade. Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, te da vrednost pobijanog dela iznosi 30.333,32 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija nije dozvoljena, a u smislu noveliranog člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
