U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje i na bitnu povredu u drugostepenom postupku iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer okolnost da žalbeni postupak nije okončan u roku propisanom članom 383. istog Zakona nije od uticaja na donošenje zakonite i pravilne drugostepene presude. Osim toga, bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se revizijom takođe ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. navedenog Zakona.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nižestepenim presudama, tužilac je počev od 08.07.1992. godine zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme. Aneksom ugovora o radu broj 1286 od 01.06.2004. godine uređena su međusobna prava i obaveze tuženog kao i poslodavca i tužioca, zaposlenog na poslovima vozača kamiona i kamionske ekipaže. Na osnovu Odluke tuženog DK 1/05 od 10.08.2005. godine tužiocu je prestao radni odnos zbog toga što je 24.05.2005. godine, bez znanja i odobrenja poslodavca, nezakonito raspolagao sredstvima preduzeća tako što je prisvojio dva bukova trupca dimenzije 58h5 i 43h5, ukupne drvne mase 2,05 m3, vrednosti 4.485,75 dinara, čime je učinio povredu radne obaveze predviđenu članom 57. stav 2. tačka 7. Pravilnika o radu tuženog i članom 15. tačka 3. u vezi stava 2. tačka 7. Ugovora o radu (nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca). Navedeni bukovi trupci bili su obeleženi žigom tuženog, pronađeni su ispred tužiočeve kuće i potom označeni znakom „šumska krađa“, a tužilac je, i pored upozorenja radnika tuženog, trupce isekao i pretvorio u ogrevno drvo. Donošenju pobijane odluke prethodilo je upozorenje tužiocu na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Zbog događaja od 24.05.2005. godine protiv tužioca je vođen i krivični postupak i u tom postupku je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Ivanjici K 108/06 od 19.04.2007. godine tužilac oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sitna krađa i osuđen je na novčanu kaznu, uz istovremenu obavezu da tuženom naknadi štetu u visini od 1.013,00 dinara. Činjenični opis radnje izvršenja navedenog krivičnog dela identičan je opisanoj povredi radne obaveze, koja je pobijanom odlukom o otkazu ugovora o radu stavljena na teret tužiocu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili odbijanjem tužbenog zahteva, pri čemu razloge navedene u nižestepenim odlukama kao jasne, potpune i pravilne prihvata i revizijski sud.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05), važećom u vreme donošenja pobijane odluke, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, između ostalog i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. U konkretnom slučaju, iz činjenica utvrđenih u postupku pred nižestepenim sudovima sledi da je tužilac nezakonito raspolagao sredstvima poslodavca tako što je sa lagera bukovog drveta tuženog uzeo dva bukova trupca, koristeći za to vozilo koje mu je bilo povereno na radu, navedene bukove trupce je prevezao do svoje kuće, tu ih istovario i kasnije preradio u ogrevno drvo, pa je ovim na štetu tuženog pribavio i protivpravnu imovinsku korist, što je utvrđeno i pravnosnažnom krivičnom presudom. Sledom navedenog, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog skrivljene povrede radne obaveze utvrđene članom 15. stav 2. tačka 7. ugovora o radu od 01.06.2004. godine i članom 57. stav 2. tačka 7. Pravilnika o radu tuženog (nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca), što predstavlja opravdan razlog za otkaz u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, u smislu člana 180. Zakona o radu, a u smislu člana 181. istog zakona pribavljeno je i mišljenje sindikalne organizacije tuženog. Nižestepeni sudovi su stoga pravilno zaključili da je pobijana odluka, kojom je tužiocu otkazan ugovor o radu, zakonita i da tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane odluke, revizija je odbijena kao neosnovana, a na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizijsku odluku detaljno ne obrazlaže, imajući u vidu da prihvata primenu materijalnog prava nižestepenih sudova, a obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.