.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1306/2021
12.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Jelice Bojanić Kerkez i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Žarko Vujović iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za transport, proizvodnju i trgovinu „CLUB TRANS“ doo iz Niša, čiji je punomoćnik advokat Aleksandra Blagojević iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1993/2020 od 16.10.2020. godine, u sednici održanoj 12.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1993/2020 od 16.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1993/2020 od 16.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1671/17 od 17.03.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade zarade za period od novembra 2016. godine zaključno sa julom 2017. godine pojedinačne mesečne iznose bliže označene u ovom stavu izreke, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.-tog u mesecu za prethodni mesec do isplate svakog pojedinačnog iznosa. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu plati doprinose i poreze nadležnim fondovima za porez na zarade i doprinose za PIO, doprinose za osiguranje za slučaj prestanka rada odnosno socijalno i zdravstveno osiguranje za periode na iznose kao u stavu prvom izreke presude po stopi i osnovici koja važi na dan uplate, a preostali period je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime duga za izvršeni prevoz robe u drumskom saobraćaju iznos od 5.603,00 evra sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka počev od 03.12.2012. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1993/2020 od 16.10.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i u tom delu žalba tužioca odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u odbijajućem delu stava drugog izreke, kao i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke i u tim delovima predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući drugostepenu presudu kako proizlazi iz sadržine revizije u stavu drugom izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, stavom prvim izreke odlučeno je o isplati na ime duga za izvršeni prevoz robe u drumskom saobraćaju, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji da nije odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na drugog tuženog nije od značaja kod primene instituta posebne revizije, koja se ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 08.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijana revizijom iznosi 5.603 evra.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
