U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca R.M. iz B., koga zastupaju V.I. i A.I., advokati iz B.., protiv tuženog JP „Železnice Srbije“ sa sedištem u B., radi ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1676/13 od 31.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1676/13 od 31.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6928/10 od 19.01.2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog broj 140/2007-I-2300/1 od 15.11.2007. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1676/13 od 31.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena presuda.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/2004, 111/2009, 36/11 i 53/13-US), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge povrede postupka revizijom se ukazuje paušalno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu, zaposlenom kod tuženog na poslovima konduktera u sekciji za prevoz putnika Beograd, OJ Beograd, stanica Beograd otkazan je ugovor o radu, jer je 09.10.2007. godine pri obavljanju poslova konduktera na vozu ... koji saobraća na relaciji B. – B. od putnika uzeo novac bez izdavanja vozne karte za relaciju N.S. – B. čim je učinio povrede radnih obaveza iz tačke 13. stav 1. alineje 1, 3. i 5. ugovora o radu. Pre donošenja odluke o prestanku radnog odnosa tužilac je pismenim upozorenjem od 17.10.2007. godine upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu a isto upozorenje je dostavljeno na mišljenje i sindikatu, čiji je član tužilac. Takođe je utvrđeno da tužilac 09.10.2007. godine, obavljajući poslove konduktera pri prvom pregledu karata putnicima B.J. i njegovoj supruzi, koji nisu imali vozne karte, nije izdao zapisnik K-92 o neizvršnoj doplati u vozu i doplatnu kartu belicu K-6 i da nakon drugog pregleda i naknadnog izdavanja doplatne karte belice K-6 nije ovim putnicima ispostavio označeni obrazac – zapisnik K-92 o neizvršenoj doplati u vozu. Tačkom 13. alineje 3 i 5. ugovora o radu br. U 122/2003-294 od 11.03.2003. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom izvrši sledeće povrede radnih obaveza: neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze utvrđene zakonom, propisom, opštim aktom, pojedinačnim aktom i ovim ugovorom; zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; svojim ponašanjem na radu ili u vezi sa radom poslodavcu nanosi štetu ili umanjuje ugled.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je nižestepnim odlukama primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu odbijanjem zahteva za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu. U postupku otkaza ugovora o radu poštovana je procedura, propisana Zakonom o radu. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Propuštanjem izdavanja zapisnika K-92 kritičnom prilikom tužilac je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda postupio suprotno pravilima tuženog o radu izričito propisanim članom 57. Uputstva pri prevozu putnika i prtljaga (uputstvo broj 161) čime je izvršio povredu radne obaveze za koju je ugovorom o radu propisana sankcija prestanka radnog odnosa. Neosnovano se revizijom ukazuje da tužilac nije izdao zapisnik K-92 jer nije mogao da utvrdi identitet putnika, koji je odbio da pruži ličnu kartu na uvid i da u vozu nije bilo pratioca voza ni policajca. Uputstvom broj 161. članom 57. tačka 16. propisana su detaljno pravila sačinjavanja zapisnika K-92, a tačkom 19. istog člana posebna pravila kada putnik nema ličnu kartu ili se protivi da je da na uvid u kom slučaju ako se ni posredstvom pratioca voza ne može utvrditi identitet putnika, kondukter upisuje u zapisnik K-92 samo podatke koji se odnose na doplatu (relaciju, razred, broj lica i iznos doplate), kao i uzrok doplate. Kako je u ovom slučaju tužilac propustio da postupi na navedeni način pravilno je pobijanom odlukom utvrđeno postojanje povrede radne obaveze, utvrđene aktom tuženog i neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu ocenu Uputstva tuženog broj 161.

Navodi revizije da tužilac nije mogao da isključi putnika Bandiku Jovanovića i njegovu suprugu jer je sa njima putovalo maloletno dete i da uputstvo tuženog ne propisuje obavezu izdavanja zapisnika K-92 pri prvom pregledu predstavljaju ponavljanje žalbenih navoda koji su već pravilno ocenjeni pobijanom presudom.

Nisu razmatrani navodi revizije kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja jer se prema članu 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.