Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica, Slađane Nakić Momirović, Ljubice Milutinović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca D.S. iz U., čiji je punomoćnik S.N., advokat iz U., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Užicu, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3274/2013 od 27.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3274/2013 od 27.10.2014. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3274/2013 od 27.10.2014. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 214/2012 od 29.08.2013. godine, stavom 1. izreke, prihvaćeno je povlačenje tužbe tužioca prema tuženoj za deo tužbenog zahteva koji se odnosi na isplatu naknade za angažovanje na posebnim zadacima u iznosu od 26.491,92 dinara, za period 04.05.2009. – 31.12.2011. godina. Stavom 2. izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćene naknade za prekovremeni rad, za rad u dane državnih i verskih praznika, za noćni rad u periodu 04.05.2009. – 31.12.2011. godine isplati ukupan iznos od 106.389,23 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznose i od datuma pojedinačno navedenih u izreci, a stavom 3. izreke, tužena je obvezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 116.855,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.08.2013. godine pa do isplate, dok je za iznos od još 8.372,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom zahtev za naknadu troškova postupka odbijen.

Odlučujući o žalbi tužene Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 3274/13 od 27.10.2014. godine (stavom 1. izreke) odbio žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Užicu P1 214/12 od 29.08.2013. godine u stavu drugom izreke, a stavom 2. je ukinuo rešenje o parničnim troškovima sadržano u usvajajućem delu trećeg stava izreke presude Osnovnog suda u Užicu P1 214/12 od 29.08.2013. godine i u tom delu predmet vratio na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, navodeći kao razloge bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnu primenu materijalnog prava i potrebu za ujednačenjem sudske prakse, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.

Rešenjem R1 226/15 od 14.07.2015. godine Apelacioni sud u Kragujevcu je ustupio Vrhovnom kasacionom sudu na stvarnu nadležnost odlučivanje o dozvoljenosti revizije tužene izjavljene kao posebna revizija protiv presude tog suda Gž1 3274/2013 od 27.10.2014. godine.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 16.07.2012. godine, dakle za vreme važenja Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), pa kako postupak nije pravnosnažno okončan do 31.05.2014. godine kao dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), to shodno članu 23. stav 1. tog Zakona, na odlučivanje o reviziji tužene primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US, 55/14).

Prema noveliranoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da li su ispunjeni uslovi da se o reviziji koja je izjavljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, treba da odlučuje kao o posebnoj reviziji, odnosno da li u konkretnom slučaju postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i da li je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, jer ne postoji ni jedan zakonom propisani uslov za to, s obzirom da je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3274/13 od 27.10.2014. godine u svemu u skladu sa postojećom sudskom praksom tog suda i postojećom praksom Vrhovnog kasacionog suda i pravnim stavom koji je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.09.2014. godine. Naime, prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova tužilac je u periodu 04.05.2009. – 31.12.2011. godine bio zaposlen kod tužene na radnom mestu policijca UOSL/IV, Policijska ispostava (prva kategorija) Odeljenje policije, PU Užice i u navedenom periodu ostvario je sate prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane praznika koji su neradni dani (državni i verski praznici), a koje mu tužena nije platila, već mu je obračun i isplatu plate vršila prema prosečnom mesečnom fondu od 174 radna sata. Dalje je utvrđeno, na osnovu nalaza sudskog veštaka, da je tužilac u navedenom periodu imao niži koeficijent za obračun i isplatu plate u odnosu na radnika uporednika – policijskog službenika zaposlenog kod tužene i raspoređenog na radno mesto ispitivač (za polaganje vozačkog ispita) – Odsek za saobraćajno tehničke poslove, Odeljenje saobraćajne policije u Užicu, koji ima isti stepen stručne spreme kao i tužilac, ali nema navedene neredovnosti u radu. U odnosu na ovog radnika uporednika koeficijent tužioca je manji.

Iz ovih razloga, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Tužilac je tužbu podneo 16.07.2012. godine i kao vrednost predmeta spora označio iznos od 225.000,00 dinara, a nakon obavljenog veštačenja tužilac je 29.08.2013. godine delimično povukao tužbu, pa je vrednost predmeta spora nakon povlačenja tužbe 106.389,23 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, odnosno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 29.08.2013. godine (tog dana jednan evro vredeo je 114,3770 dinara), to revizija tužene nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.