.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1463/2020
31.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa dr Enike Veg, advokat iz ..., protiv tuženog NIS AD Novi Sad, koga zastupa Miodrag Vojnović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad, utvrđenja radnog odnosa i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1923/19 od 07.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1923/19 od 07.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1210/2014 od 21.12.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev, poništeno rešenje tuženog od 04.04.2014. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu zbog nezakonitog otkaza umesto vraćanja na rad u iznosu od 2.477.032,00 dinara sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu zbog nezakonitog otkaza u vidu izgubljene zarade za period od prestanka radnog odnosa do podizanja tužbe sa specifikacijom po mesecima sa zateznom kamatom od dana podizanja tužbe do isplate i da tuženi za tužioca kod nadležnih ustanova na navedene iznose izgubljene zarade i navedeni period uplati pripadajuće doprinose za obavezano socijalno osiguranje. Odbijen je tužbeni zahtev u delu u kojem je predloženo vraćanje tužioca na rad za tuženog i utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme između stranaka, te poništaj odluke tuženog o zabrani rada i ulaska tužioca u poslovnu prostoriju tuženog i dosuđenje naknade štete zbog nezakonitog otkaza u vidu izgubljene zarade za period od prestanka radnog odnosa do podizanja tužbe preko dosuđenih iznosa do traženog iznosa od 400.000,00 dinara. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 35.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Tužilac je oslobođen obaveza plaćanja troškova sudskih taksi u ovoj parnici.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1923/19 od 07.10.2019. godine usvojena je žalba tuženog, preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev radi poništaja rešenja tuženog od 14.04.2014. godine, zahtev da tuženi naknadi tužiocu štetu zbog nezakonitog otkaza sa kamatom i uplatu doprinosa. Odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u odbijajućem delu. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 67.500,00 dinara i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postuka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima parničnog postupka.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postuku i nalazi da je revizija neosnovana.
U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredbi parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Paušalni su, nedokumentovani i suprotni stanju u spisima navodi tužioca o zabrani slobode pristupa tužioca u zgradu suda, pristupu na ročištu u pisarnicu, nadzor nad kretanjem tužioca u sudu, zabrana dostave sudskih pismena, zabrana saslušanja tužioca kao stranke itd. Pobijana odluka je doneta prihvatanjem činjeničnog stanja iz prvostepenog postupka, koje nije izmenjeno pobijanom presudom usled čega nije učinjena bitna povreda postupka neprimenjivanjem odredbi o obaveznom otvaranju rasprave pred drugostepenim sudom iz člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Nisu učinjene ni druge ukazane bitne povrede postupka neprimenjivanjem ili nepravilnom primenom odredbi parničnog postupka koje su bile ili mogle biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženoga prema ugovoru o radu od 01.07.2004. godine sa aneksima. Tužilac je obavljao poslove ... u Sektoru za ..., Direkcije tuženog za ... u Funkciji za ... . Tuženi poslodavac je otkazao tužiocu ugovor o radu rešenjem od 22.08.2013. godine. U toku parnice za poništaj otkaza i naknadu štete tužilac je vraćen na rad kod tuženog 09.01.2014. godine rešenjem Ministarstva rada, Inspekcije rada do pravnosnžanog okončanja radnog spora. Nakon vraćanja na rad tužiocu je rešenjem tuženog ponovo otkazan ugovor o radu sa aneksima rešenjem poslodavca od 04.04.2014. godine zbog više povreda radnih obaveza i povreda discipline uz prethodnu dostavu upozorenja. Tužiocu je pored ostalog stavljeno na teret da je 22.01.2014. godine elektronskom poštom dostavio tri zahteva za pokretanje postupka sprečavanja zlostavljanja na radu (ranije podneta 2013. godine u kojima je kao zlostavljača označio zaposlene BB i VV i bivšeg zaposlenog GG) na više e-mail adresa kod tuženog uključujući i adrese Jedinstvene sindikalne organizacije Naftagas Novi Sad, Sindikata „Nezavisnost“, SOS linije sa zahtevom da se dostave drugim sindikatima iako je bila pokrenuta procedura radi utvrđenja zlostavljanja na radu, čime je povredio tajnost postupka, zloupotrebivši prava na zaštitu od zlostavljanja na radu, protivno članu 17. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i svojom krivicom izvršio pored ostalih i povredu radne obaveze iz člana 71. stav 1. tačka 2. (ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom ili ako zaposleni učini bilo koju od povreda radne obaveze koja istovremeno ima obeležja bilo kog krivičnog dela, privrednog pristupa ili prekršaja predviđenog zakonom). tačke 4) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, odgovarajućim aktom i odlukom poslodavca o čemu je zaposleni na vreme i pisanim putem upoznat), člana 74. stav 1. tačka 7. (zlostavljanje drugih zaposlenih kao i zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu) Kolektivnog ugovora tuženog i člana 21. stav 3. tačka 2. podtačka d) (ako zaposleni oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu zakonom odgovarajućim aktom ili Odlukom poslodavca o čemu je zaposleni na vreme i pisanim putem upoznat) ugovora o radu. Istovremeno tužiocu je stavljeno na teret i da je koristeći se službenom prepiskom u okviru Sektora za ... svim zaposlenima u sektoru dostavljao niz mejlova sa uvredljivim stavovima ili komentarima na račun rukovodilaca, rada u okviru Funkcije za ..., te ... struke u celini u NIS Novi Sad, zbog čega je četvoro zaposlenih izričito tražilo od tužioca da prestane da ih ometa u radu dostavljanjem takve vrste prepiske čime je tužilac svojom krivicom učinio povrede radne obaveze iz člana 74. stav 1. tačka 2. (ometanje drugih zaposlenih u radu) Kolektivnog ugovora tuženog i člana 21. stav 3. tačka 3. podtačka b (ako ometa druge zaposlene u radu) ugovora o radu. Navedeno je da je svojim samovoljnim postupanjem na opisani način tužilac vršio narušavanje radne discipline i nesmetano odvijanje radnog procesa, što je uticalo na loš način na okruženje i druge kolege čime je zaposleni ispoljio ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u smislu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Utvrđeno je da je tužilac dostavom sporne dokumentacije učinio dostupnim i javnim podatke o pokretnutoj proceduri utvrđenja zlostavljanja na radu i da jeste svakodnevno dostavljao zaposlenima elektronsku poštu sa uvredljivom ocenom rukovodilaca.
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2055/13 od 17.05.2017. godine poništeno je prethodno rešenje tuženog od 22.08.2013. godine, tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2071/17 od 02.11.2017. godine preinačena je navedena presuda odbijanjem zahteva tužioca za vraćanje na rad dok je u preostalom delu pravostepena presuda potvrđena. Revizija tuženog odbijena je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 763/18 od 27.12.2018. godine. Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 172/14 od 04.09.2017. godine potvrđenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2566/17 od 20.11.2017. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca protiv istog tuženog za utvrđenje zlostavljanja na radu (za period od septembra 2012. godine do podnošenja tužbe u tom sporu).
Prvostepenom presudom u ovoj parnici je utvrđeno da je tužilac od niza povreda radnih obaveza i radne discipline koje su mu stavljene na teret osporenim rešenjem učinio neke od disciplinskih prestupa i to: povredu tajnosti postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu čime je izvršio povredu radne obaveze „zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja“ i da je iznošenjem optužujućih navoda prema zaposlenima bez valjanih dokaza“, izvršio povredu radne obaveze u vidu ponašanja zaposlenog suprotno odredbama zaključenog ugovora o radu“ i ometanje drugih zaposlenih u radu svakodnevnim slanjem mejlova koji se nisu ticale procesa rada i njih samih remeteći radnu disciplinu. Međutim, iako je tužilac učinio povrede radnih obaveza i discipline, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužiocu isti ugovor o radu nije mogao biti otkazan dva puta, prvo rešenjem od 22.08.2013. godine, a zatim 04.04.2014. godine pre okončanja parnice za prvobitno dati otkaz, što osporeno rešenje tuženog čini nezakonitim.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo preinačenjem prvostepene presude i odbijanjem tužbenog zahteva u celosti. Pravilna je ocena drugostepenog suda da je vraćanjem tužioca na rad po odluci Inspekcije rada između stranaka uspostavljen privremeni radno pravni odnos sa svim karakteristikama po Zakonu o radu čija je dužina uslovljena ishodom postupka za poništaj rešenja o prethodno datom otkazu. Vraćanjem na rad usled odlaganja izvršenja prethodno datog otkaza, tužilac je stekao do konačne odluke suda o zakonitosti otkaza datog 22.08.2013. godine sva prava ali i obaveze iz oblasti rada usled čega je zakonito sankcionisanje naknadno učinjenih povreda radnih obaveza i discipline novim otkazom. Osporeno rešenje stoga ima pravni značaj otkaza radnog odnosa i zakonito je, jer je dato u zakonitoj proceduri i po zakonskom osnovu, utvrđenom od strane oba nižestepena suda.
Poslodavac može prema odredbama člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu; i/ili ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prema članu 74. Kolektivnog ugovora tuženog (prečišćena verzija iz 2013. godine) zaposlenom se može otkazati ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu pored ostalog i u slučaju: ometanja drugih zaposlenih u radu (tačka 2), ponašanja prema ostalim zaposlenima i strankama suprotno odredbama zaključenog ugovora o radu (tačka 6.) i zlostavljanja drugih zaposlenih, kao i usled zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu (tačka 7).
Nižestepenim presudama je utvrđeno da je tužilac izvršio opisane radnje povrede radne discipline povredom tajnosti postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu i da je vršio ometanje drugih zaposlenih u radu svakodnevnim slanjem elektronske pošte zaposlenima, optužujuće sadržine, nevezane za proces rada, koje su detaljno opisane osporenim rešenjem i prethodno datim upozorenjem. Tužiocu je pre otkaza dostavljeno upozorenje u smislu člana 180. Zakona o radu na koje se tužilac pismeno izjasnio. Za prestanak radnog odnosa dovoljno je utvrđenje jedne od povreda radne obaveze ili radne discipline. U ovom slučaju za otkaz je postojao opravdan razlog koji se odnosi na ponašanje tužioca u smislu člana 179. Zakona o radu. Sa izloženog, suprotno navodima revizije tužiocu je u zakonito sprovedenom postupku prestao radni odnos po zakonskom osnovu i pravilno je pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu. Kako je utvrđena zakonitost prestanka radnog odnosa tužioca pravilno je pobijanom odlukom odbijen i tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza i uplatu doprinosa.
Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
