Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloljub Jovičić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije Beograd, Odeljenje za vanredne situacije iz Kruševca, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3726/20 od 23.12.2020. godine, na sednici održanoj 05.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3726/20 od 23.12.2020. godine, u stavu prvom izreke, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3726/20, u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kruševcu, presudom P1 196/18 od 11.09.2020. godine, odbio je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti tog suda (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime neisplaćenog dodatka na osnovnu platu po osnovu pripravnosti za period od marta 2015. godine do marta 2018. godine, određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu drugom izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime neisplaćenog dodatka na osnovnu platu po osnovu prekovremenog rada za jun, jul i septembar 2016. godine određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stvu trećem izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime dodatka na osnovnu platu po osnovu pripravnosti za mart 2015. godine, iznos od 1.821,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2015. godine do isplate (stav četvrtim izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime neisplaćenih dodataka na osnovnu platu po osnovu smenskog rada u periodu od 01.03.2015. godine do 01.03.2018. godine, po 10,00 dinara mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom počev od prvog narednog dana po isteku meseca u kome je trebao isplatiti zaradu do isplate (stav peti izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 103.690,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav šesti izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 3726/20 od 23.12.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kruševcu P1 196/18 od 11.09.2020. godine, u stavu drugom i trećem izreke (stav prvi izreke). Ukinuo je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržanom u stavu šestom izreke presude Osnovnog suda u Kruševcu P1 196/18 od 11.09.2020. godine i predmet u ukinutom delu vratio istom sudu na ponovni postupak (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene, (stav prvi izreke), tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se preinači drugostepena i prvostepena presuda u pobijanom delu i odbije kao neosnovan tužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava. Pritom, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izuzetno dozvoliti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba je podneta 09.05.2018. godine. Tužiocu je za utuženi period na ime neisplaćenog dodatka na osnovnu platu na osnovu pripravnosti dosuđen ukupan iznos od 111.107,25 dinara, a na osnovu prekovremenog rada dosuđen ukupan iznos od 7.000,58 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema tome, kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić