U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa AA iz ..., Opština ..., čiji je punomomoćnik Nemanja Lukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2277/18 od 05.09.2018. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2277/18 od 05.09.2018. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 875/16 od 07.03.2018. godine, tako što se ODBIJAJU kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca za utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, počev od ... . godine i da mu po tom osnovu pripadaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa i za isplatu neisplaćenih zarada za period jul mesec 2013. godine zaključno sa julom mesecom 2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom i pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i njegov zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime naknade troškova celog postupka isplati 33.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 875/16 od 07.03.2018. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke je utvrđeno da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene počev od 29.01.2010. godine, te da mu po tom osnovu pripadaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime neisplaćenih zarada isplati novčane iznose za period počev od jula meseca 2013. godine zaključno sa julom mesecom 2017. godine, u konkretno naznačenim novačnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. u narednom mesecu pa do konačne isplate, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, za navedeni vremenski period. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 210.242,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2277/18 od 05.09.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je navedena prvostepena presuda. Odbijeni su zahtevi obe parnične stranke za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. stav 1. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova sastava ovog odgovora.

Ispitujući dozoljenost izjavljene revizije, ovaj sud nalazi da je revizija dozvoljena na osnovu člana 441. ZPP jer je u konkretnom slučaju reč o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa nema razloga za ispitivanje uslova za dozvoljenost na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana, zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 2000. godine obavljao poslove ... u ... koju je napustio nakon samoproglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine i zaposlio se kod tužene – pri Policijskoj upravi ... na radnom mestu ..., ali nije dobio rešenje kojim je zasnovao radni odnos iz bezbednosnih razloga. Iako je posle izvesnog vremena nastavio da radi i u ..., od strane tužene mu je redovno isplaćivana plata i uplaćivani doprinosi za obavezno socijalno osiguranje sve do juna meseca 2013. godine, odnosno poslednji put mu je isplaćena zarada u maju mesecu 2013. godine. Čitanjem uverenja Republičkog fonda PIO, utvrđeno je da je tužilac u ovom Fondu odjavljen sa osiguranja dana 31.05.2013. godine. Tužena nije donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke utvrđena je visina mesečnih zarada koje bi tužilac ostvario u traženom periodu. Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo 14. aprila 2016. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnoj situaciji kada tužena nije donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu što je bila u obavezi da učini na osnovu članova 175. i 185. Zakona o radu, odnosno nije dokazala da je to učinila, a na njoj je teret dokazivanja te činjenice; da je zbog toga u obavezi da tužiocu isplati izostale zarade za traženi period u utvrđenoj visini na osnovu člana 104. Zakona o radu i člana 146. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...92/11).

Međutim, po stanovištu ovoga suda, tužena u reviziji osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to člana 195. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...32/13), u to vreme važećeg, kojim je propisano da se sudska zaštita u radnom sporu može tražiti u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

Bez obzira na to što nije primio rešenje o prestanku radnog odnosa, tužilac je za povredu svog prava saznao juna meseca 2013. godine, počev od kada je tužena prestala da mu isplaćuje zaradu. Kako je tužbu u ovom radnom sporu podneo 14.04.2016. godine; on je prekludiran u zaštiti svog radnopravnog statusa, zbog čega je ovaj sud preinačio nižestepene presude i odbio zahtev tužioca za utvrđenje da je kod tužene u radnom odnosu na neodređeno vreme. Budući da od ovog glavnog zahteva – utvrđenja postojanja radnog odnosa, zavisi sudbina zahteva za isplatu naknade štete u visini pripadajućih plata i doprinosa za socijalno osiguranje, kao pravnih posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, to su i ovi zahtevi odbijeni.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 153. stav 1, 154. stav 2, 165. stav 2, 163. stav 2. a visina je odmerena na ime traženih troškova sastava žalbe prema važećoj AT. Troškovi prvostepenog postupka, kao ni troškovi sastava revizije nisu dosuđeni, zato što ih tužena nije ni zahtevala.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić