.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1770/2021
05.05.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Simonović, advokat iz ..., protiv tuženog „Trace Srbija“ AD sa sedištem u Nišu, čiji je punomoćnik Marko Krstić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 299/2021 od 22.04.2021. godine, u sednici održanoj 05.05.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 299/2021 od 22.04.2021. godine.
PREINAČAVAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 299/2021 od 22.04.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1025/18 od 17.11.2020. godine, u delu stava četvrtog izreke, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada u periodu od 01.04.2015. godine do 31.03.2018. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci prvostepene presude.
OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 84.121,55 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 1025/18 od 17.11.2020. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene uvećane zarade za prekovremeni rad u periodu od 01.01.2017. godine do 28.02.2018. godine, plati pojedinačno navedene mesečne iznose kao u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene uvećane zarade za rad noću za period od 01.04.2015. godine do 31.03.2018. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne iznose kao u ovom stavu izreke, dok je zahtev tužioca za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 191,14 dinara za juli 2017. godine, za period od 31.03.2017. godine do 31.08.2017. godine, odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati na ime manje isplaćene uvećane zarade na dan praznika koji je neradni dan za period od 01.04.2015. godine do 31.03.2018. godine u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima kao u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, dok je zahtev tužioca za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 2.881,94 dinara za januar 2016. godine, za period od 31.05.2015. godine do 29.02.2016. godine, odbijen kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade za minuli rad za period od 01.04.2015. godine do 31.03.2018. godine, dok je zahtev tužioca za zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 5.876,38 dinara za januar 2018. godine, za period od 31.01.2018. godine do 28.02.2018. godine, na dosuđeni iznos od 4.729,40 dinara, za februar 2018. godine, za period od 31.01.2018. godine do 31.03.2018. godine i na dosuđeni iznos od 27.137,15 dinara, za mart 2018. godine, za period od 31.01.2018. godine do 30.04.2018. godine, odbijen kao neosnovan. Petim stavom izreke, deo zahteva tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose glavnog potraživanja u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke, za poslednji dan u tekućim mesecima u kojima je vršena isplata zarade, za period od 01.04.2015. godine do 31.03.2018. godine, odbijen je kao neosnovan. Šestim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 89.164,00 dinara, a ukoliko tuženi ne izmiri svoju obavezu u roku, dužan je da na iznos troškova za zastupanje od 52.500,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do dana isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 299/2021 od 22.04.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1025/18 od 17.11.2020. godine u stavu prvom izreke, u usvajajućem delu stava četvrtog izreke, kao i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu šestom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada i pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....18/20) za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju prava zaposlenih kod tuženih na isplatu uvećane zarade na osnovu minulog rada, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod „Trace PZP Vranje“ DOO Vranje na poslovima ... od 07.01.2015. godine do 31.03.2018. godine kada mu je prestao radni odnos. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 25/2012 od 29.03.2012. godine, otvoren je stečajni postupak nad Preduzećem za puteve Vranje i u stečajnom postupku je to preduzeće je prodato „Trace PZP“ Niš AD, ugovorom o prodaji od 23.12.2014. godine. Tuženi je 05.01.2015. godine isplatio kupoprodajnu cenu i postao vlasnik nad osnivačkim kapitalom koji čini pokretna i nepokretna imovina sa 100% udela u ukupnom kapitalu društva. Odredbom člana 8. navedenog ugovora propisano je da kupac kupovinom osnivačkih prava ne postaje pravni sledbenik navedenog preduzeća. Dana 05.01.2015. godine obustavljen je stečajni postupak nad Preduzećem za puteve Vranje AD u stečaju zbog prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, a postupak je nastavljen prema stečajnoj masi radi namirenja stečajnih poverilaca. Dana 02.08.2018. godine izvršena je statusna promena pripajanja privrednog društva „Trace PZP Vranje“ DOO (tužiočevog poslodavca) i privrednog društa sticaoca „Trace“ PZP Niš AD i promenjeno ime u „Trace Srbija“ AD Niš.
Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da tužilac ima pravo na uvećanu zaradu na osnovu minulog rada i da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbu člana 37. stav 1. tačka 5. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede („Službeni glasnik RS“ br. 3/15) jer ova odredba tužiocu daje veća prava i u saglasnosti je sa odredbom člana 108. Zakona o radu. Ovo iz razloga što je nakon prodaje stečajnog dužnika, došlo je do promene osnivača tog društva, jer je vlasnička i upravljačka prava stekao kupac odnosno tuženi, ali je stečajni dužnik zadržao svoj pravni subjektivitet i status pravnog lica, iz čega proizlazi da je ostvaren i kontinuitet u članstvu u udruženju „Putar“ između „Trace PZP Vranje“ DOO Vranje kod koga je tužilac bio zaposlen.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09 i 99/11) propisano je da se tim zakonom uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom člana 132. stava 1. istog zakona propisano je da je po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika. Odredbom člana 135. istog zakona propisano je da predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca u skladu sa članom 133. stavom 2. tog zakona, dok je odredbom člana 136. stava 1. istog zakona propisano da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužika obustavlja, a stavom 3. istog člana propisano je da novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. ovog člana, ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stačajni postupak nastavlja.
Suprotno zaključku nižestepenih sudova, u ovom slučaju se ne primenjuje se član 37. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, kao ni član 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, već se primenjuju odredbe Zakona o stečaju s obzirom na to da je posledica prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, ta da pravno lice koje je kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika, što je utvrđeno i ugovorom o prodaji od 23.12.2014. godine (član 8.). Stoga i po oceni revizijskog suda tužilac ne može da zasniva svoj tužbenog zahteva na odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora jer je stečajni dužnik kod koga je tužilac bio u radnom odnosu prodat kao pravno lice u stečaju. Iz ovih razloga tuženi svoj pravni subjektivitet ne izvodi iz pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika (tužiočevog poslodavca), nije svoj status stekao iz pravnog statusa ranijeg stečajnog dužnika, niti je nastao bilo kakvom statusnom promenom, tako da između subjekta u stečaju i subjekta koji je nastao kupovinom ne postoji kontinuitet u pogledu obaveze ispalate uvećane zarade po osnovu minulog rada.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Polazeći od uspeha u postupku po reviziji i zahteva tuženog, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 84.121,55 dinara, i to za sastav revizije od strane advokata iznos od 18.000,00 dinara, kao i na ime sudske takse na reviziju iznos od 26.448,62 dinara i revizijsku odluku iznos od 39.672,93 dinara, saglasno odredbama člana 153., 154. i 163. ZPP, Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12...99/20) i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, broj 28/94...95/18).
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
