U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje S.A. iz B., čiji je punomoćnik M.D., advokat iz K.M., protiv tuženog A. n. p. i i. K. i M. V. sa sedištem u G., radi isplate otpremnine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3119/14 od 03.02.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3119/14 od 03.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Sudska jedinica Gračanica, P1 108/13 od 29.05.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, zakonske naslednice pokojnog N.A. iz B., pa je utvrđeno da je pok. N.A., na dan 12.12.2010. godine stekao zakonski uslov za odlazak u penziju i da se od tog dana smatra penzionisanim, što je tuženi dužan priznati. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji, kao zakonskoj naslednici sada pok. N.A., plati 192.760,00 dinara, na ime otpremnine za odlazak u penziju sada pok. N.A., sa zakonskom kamatom počev od 12.12.2010. godine do isplate, a stavom trećim izreke tuženi je obavezan i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 85.655,20 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3119/14 od 03.02.2015. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj, kao zakonskoj naslednici sada pok. N.A., plati 192.760,00 dinara, na ime otpremnine za odlazak u penziju sada pok. N.A., sa zakonskom kamatom počev od 12.12.2010. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka od 85.655,20 dinara. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i tužba tužlje u tom delu odbačena, dok je stavom trećim izreke odbijen i zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku («Sl.glasnik RS» br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je supruga sada pok. N.A., koji je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu sekretara A., do 09.01.2011. godine, kada je preminuo, pa je tuženi 12.01.2011. godine doneo rešenje kojim je konstatovano da mu je radni odnos prestao 09.01.2011. godine, usled smrti. Utvrđeno je i da je sada pok. N.A., u periodu od septembra 2010. godine do smrti, bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti i za sve vreme tuženi mu je isplaćivao 100% zarade (umesto naknade u visini od 65% zarade) a isplaćivan mu je „Kosovski dodatak“ u visini od 50% (ukupno 150%). N.A. je 12.12.2010. godine navršio 65 godina života i više od 30 godina radnog staža, ali on nije podnosio zahtev za penzionisanje, niti je od tuženog tražio donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa zbog odlaska u penziju, već je i nakon navršenih 65 godina života zadržao status zaposlenog i ostvarivao je prava po osnovu radnog odnosa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je sada pok. N.A., 12.12.2010. godine stekao zakonski uslov za odlazak u penziju i da se od tog dana smatra penzionisanim, a tuženi je obavezan da tužilji, kao zakonskom nasledniku pok. N.A., isplati otpremninu u utuženom iznosu sa pripadajućom zakonskom kamatom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom, pravilnom primenom materijalnog prava preinačena prvostepena odluka i odbačena tužba za utvrđenje da je sada pok. N.A., 12.12.2010. godine stekao zakonski uslov za odlazak u penziju i da se od tog dana smatra penzionisanim, a odbijen tužbeni zahtev za isplatu otpremnine.

Naime, primenom člana 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“ br 34/03, ... 10/10, koji je u spornom periodu bio na snazi), utvrđeno je da je pravo iz penzijskog osiguranja lično pravo i da se ne može prenositi na druga lica. Pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da pre ispunjenja uslova za odlazak u penziju po sili zakona – ispunjenjem nekog od uslova za odlazak u penziju (starosnu ili invalidsku), samo zaposleni - osiguranik može podneti zahtev za penzionisanje (i to nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja), pa mu ni radni odnos po ovom osnovu ne može prestati ni odlukom poslodavca, ni po zahtevu trećeg lica, pa i kad je u pitanju zakonski naslednik zaposlenog.

Sada pok. N.A., u momentu kada je navršio 65 godina života, odnosno kada je ispunio uslov iz člana 19. tačka 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i stekao pravo na starosnu penziju, to svoje pravo nije koristio, već je zadržao status zaposlenog i u radnom odnosu kod tuženog je ostao do svoje smrti.

Imajući ovo u vidu, drgostepeni sud pravilno nalazi da zahtev tužilje, kao zakonskog naslednika sada pok. N.A., kojim je tražila da se utvrdi da je 12.12.2010. godine on stekao zakonski uslov za odlazak penziju, ne predstavlja utvrđenje prava (iz člana 194. stav 1. i 2. ZPP), niti činjenica čije je utvrđenje predviđeno zakonom ili drugim propisom (iz stav 3. istog člana ZPP), jer tužilja kao supruga nije zakonom ovlašćena za podnošenje zahteva za ostvarivanje ovog prava u ime svog sada pokojnog supruga, pa drgostepeni sud osnovano zaključuje da je tužba u ovom delu nedozvoljena, pa je kao takva pravilno i odbačena.

Primenom člana 119. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br.24/05, 61/05 i 54/09), zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine prilikom odlaska u penziju. Međutim, kako sada pok. N.A. radni odnos kod tuženog nije prestao zbog odlaska u penziju, već usled nastupanja smrti, to on za života nije sam stekao pravo na isplatu otprmnine, pa ga osnovano ne može potraživati ni tužilja, kao njegova zakonska naslednica, što i njen tužbeni zahtev, u ovom delu, čini neosnovanim.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.