Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević, Biljane Dragojević, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca B.G. iz F., čiji je punomoćnik V.Ž., advokat iz N.S., protiv tuženog N. AD N.S. iz N.S., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 647/15 od 25.05.2015. godine, u sednici održanoj 21.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj po osnovu člana 404. ZPP.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 647/15 od 25.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1502/13 od 04.09.2014. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 26.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime zarade iz dobiti za 2010., 2011. i 2012. godinu isplati pojedinačne neto iznose bliže opredeljene ovim stavom izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 9.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 647/15 od 25.05.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP zbog ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tužioca za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zato što sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili interesa ravnopravnosti građana, a nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i čl. 13. i 14. u vezi sa članom 23. st. 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), kojim je izmenjena odredba člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 14. istog zakona, kojim je izmenjena odredba člana 404. stav 2. ZPP, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. člana 404. ZPP odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prelaznom odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP propisano je da postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...), a koji nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona.

U konkretnom slučaju, tužba radi isplate podneta je 12.08.2013. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 660.114,12 dinara. Spor je pravnosnažno okončan drugostepenom presudom donetom 25.05.2015. godine.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (kojom je novelirana odredba člana 403. stav 3. ZPP).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud ja na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.