.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 196/2020
21.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Savić i Dragan Miletić, advokati iz ..., protiv tužene OŠ „BB“ iz ..., radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1286/2019 od 30.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 21.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1286/2019 od 30.05.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1286/2019 od 30.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 343/2018 od 24.12.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je traženo da se tužena obaveže na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati pojedinačne godišnje iznose za period od 2015. godine do 2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je navedeno u stavu prvom izreke, kao i da na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, isplati mesečne iznose, bliže naznačene u stavu prvom izreke presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da sa tužiocem zaključi aneks ugovora o radu, kojim se tužiocu priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1286/2019 od 30.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18..ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje tužioca na naknadu regresa za godišnji odmor i za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su takav tužbeni zahtev odbili našavši da je tužiocu isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 28.05.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 493.387,24 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
