.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2067/2017
28.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Jelena Vučićević i Miloš Vučićević, advokati iz ..., protiv tuženog „VV“ doo za proizvodnju i promet ..., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Roman Uršić advokat iz ..., radi isplate razlike u zaradi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4005/16 od 20.12.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4005/16 od 20.12.2016. godine, kao posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4005/16 od 20.12.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 232/2015 od 20.09.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime razlike u zaradi isplati iznose za traženi period navedene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa pa do isplate, a stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove spora u navedenim iznosima.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 4005/16 od 20.12.2016. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, koji je noveliran odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' broj 55/14) zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, s obzirom na razloge iz kojih je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan na isplatu razlike u zaradi, što predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju.
Predmet spora u ovoj parnici je zahtev za isplatu razlike između isplaćene i pripadajuće zarade tužiocima za sporni period. Tužbeni zahtev je usvojen obzirom da su sudovi utvrdili da je tuženi iz ugovorenog neto iznosa zarade, a ne iz bruto obračunatog iznosa zarade isplaćivao poreze i doprinose, te je iz tog razloga tužiocima isplaćivana manja zarada. Apelacioni sud u se u pobijanoj odluci o ovom pravu zaposlenih detaljno izjasnio i zato nema potrebe da Vrhovni kasacioni sud razmatra pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Osim toga, tuženi uz reviziju nije dostavio presude kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji odlučeno na drugačiji način nego u pobijanoj odluci, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.
Sa navedenog je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. a u vezi odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i u vezi člana 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' broj 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu je podneta 28.07.2015. godine, a spor je okončan pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu od 20.12.2016. godine.
Članom 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) je izmenjen član 403. stav 2. i 3. pa prema stavu 2. ovog člana, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovom sporu je obrazovana procesna zajednica običnih aktivnih suparničara. Stoga se vrednost predmeta spora u smislu člana 30. stav 2. ZPP određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva, pa se i dopuštenost revizije ima ocenjivati prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijenog dela u svakom od postavljenih zahteva ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra po kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stoga, revizija tuženog nije dozvoljena, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
