.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2108/2019
04.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Crnomarković, advokat iz ..., protiv tuženih: AD „BB“ ... čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „VV“ ..., čiji je punomoćnik Snežana Radenković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog AD „BB“ izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 637/19 od 01.04.2019. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog AD „BB“ ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 637/19 od 01.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog AD „BB“ Beograd, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 637/19 od 01.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2595/17 od 27.11.2017. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa su obavezani tuženi da tužilji, za period od 01.11.2014. do 31.08.2015. godine, na ime naknade troškova ishrane za vreme rada solidarno plate 40.956,51 dinar sa zakonskom kamatom od 05.05.2018. godine do isplate i 15.293,38 dinara na ime obračunate zatezne kamate, kao i 10.569,50 dinara na ime naknade za regres za vreme korišćenja godišnjeg odmora sa zakonskom kamatom od 05.05.2018. godine do isplate i 03.915,37 dinara na ime obračunate zatezne kamate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi „VV“ da tužilji, za period od 01.09.2015. do 31.03.2018. godine, na ime naknade troškova ishrane za vreme rada plati 131.445,66 dinara sa zakonskom kamatom od 05.05.2018. godine do isplate i 20.475,75 dinara na ime obračunate zatezne kamate, kao i 32.765,45 dinara na ime naknade za regres za vreme korišćenja godišnjeg odmora sa zakonskom kamatom od 05.05.2018. godine do isplate i 5.029,50 dinara na ime obračunate zatezne kamate. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka od 76.315,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 637/19 od 01.04.2019. godine, žalbe parničnih stranaka su odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi AD „BB“ ... je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati tužilji naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za vreme korišćenja godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je zahtevi tužilje osnovan, a da je tuženi AD „BB“ ..., solidarno obavezan da sa tuženim AD „VV“ ..., plati tužilji utvrđenu naknadu za period do 01.09.2015. godine, kada je tužilja preuzeta u AD „VV“, zaključenjem aneksa ugovora o radu sa ovim tuženim.
U konkretnom slučaju pobijana odluka doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, o postojanju pasivne legitimacije tuženih i njihovoj solidarnoj obavezi prema tužilji. Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za topli obrok i regres podneta je 18.12.2017 godine, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 260.450,12 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
