Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim 01.08.2002. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na poslovima arhivara u odeljenju menadžmenta kvaliteta. Ugovorom o radu od 01.01.2003. godine tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na poslovima referenta arhive za organizacionu jedinicu Quality menagment. Aneksom ugovora o radu od 01.10.2005. i 01.12.2005. godine utvrđeno je da je aneksom od 01.10.2005. godine promenjen opis poslova tužioca, a aneksom od 01.12.2005. godine promenjen naziv radnog mesta tužioca u „archive officer“ u organizacionoj jedinici Quality menagment. Aneksima osnovnog ugovora o radu bliže opisanih u nižestepenim presudama tužilac je upućivan na rad kod drugog poslodavca i to u „VV“ DOO. Aneksom od 18.10.2013. godine promenjeno je mesto rada tužioca, tako što se tužilac nakon upućivanja na rad kod drugog poslodavca vraća na rad u „BB“ počev od 18.10.2013. godine, kao radnik u arhivi na poslovima bliže opisanim u tom aneksu. Tuženi je za obavljanje poslova arhive od oktobra 2006. godine zaključivao ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem „GG“ DOO i ugovore o pružanju usluga sa preduzećem „VV“ DOO. Iz iskaza saslušanih svedoka utvrđeno je da su poslovi pisarnice (arhive) uvek bili u nadležnosti eksternih (spoljnih) saradnika jer kod tuženog nije bilo potrebe za sistematizacijom ovog radnog mesta. U cilju izvršenja presude na osnovu priznanja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3284/13 od 03.10.2013. godine tuženi je ponovo u svojoj sistematizaciji poslova uveo radno mesto radnik u arhivi izmenom Pravilnika i na njega rasporedio tužioca. Međutim, ovo radno mesto ukinuto je odlukom tuženog o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova koja je konkretizovana izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 13.01.2014. godine kada je vršenje poslova tog radnog mesta ponovo povereno spoljnim (eksternim) saradnicima tuženog po angažovanju van radnog odnosa. Tuženi je 31.01.2014. godine usvojio odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova, kao i izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojima je ukinuto radno mesto radnika u arhivi. Rešenjem tuženog od 21.01.2014. godine na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, tužiocu zaposlenom na poslovima radnika u arhivi otkazan je ugovor o radu jer je usled izvršenih organizacionih promena prestala potreba za njegovim radom, a nije moglo da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova odnosno osposobljavanje za rad na drugim poslovima pa mu je na ime otpremnine isplaćeno 761.628,09 dinara sa obrazloženjem da je radno mesto radnika u arhivi ukinuto. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog o otkazu. Prema članu 179. tačka 9. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla. Imajući u vidu radno mesto tužioca i način na koji su poslovi arhive organizovani kod tuženog, da su ovi poslovi uglavnom poveravani agencijama, zbog čega je i tužilac u određenom vremenskom periodu bio upućen na rad kod drugog poslodavca, a da je poslednjim izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji ukinuto ovo radno mesto, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je zbog navedenih organizacionih promena kod tuženog prestala potreba za obavljanjem ovih poslova. S obzirom da je radno mesto tužioca ukinuto, a ne smanjen broj izvršilaca, kako to pogrešno navodi tužilac, tužilac nije mogao biti raspoređen na drugo radno mesto jer kako je to u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno, sva druga radna mesta su bila popunjena. Nisu osnovani revizijski navodi da je tuženi zloupotrebio pravo vraćajući tužioca na rad po pravnosnažnoj presudi a zatim ukidanjem radnog mesta na koje je vraćen u kratkom vremenskom periodu. U ovom slučaju, u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je da su poslovi pisarnice (arhive) uvek bili u nadležnosti eksternih (spoljnih) saradnika jer kod tuženog nije bilo potrebe za sistematizacijom ovog radnog mesta i da je tuženi od 2006. godine te poslove poveravao spoljnim saradnicima. Okolnost uvođenja tog radnog mesta u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog je bilo nužno radi izvršenja pravnosnažne presude suda kojom je tužilac uspeo u sporu i vraćen na rad. Tuženi je na taj način (jedini mogući) izvršio navedenu presudu. Ali, kao što je već ukazano, poslovanje tuženog je takvo da mu poslovi ovog radnog mesta nisu potrebni, zbog čega je i doneo Odluku o ukidanju tog radnog mesta. Ovakvo ukidanje i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ima svoja opravdanja u ukupnoj organizaciji poslovanja tuženog u koje se sud ne može mešati. Nisu osnovani ni revizijski navodi da je tuženi mogao rasporediti tužioca na radno mesto u okviru koga su ovi poslovi sistematizovani jer je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da takvo radno mesto ne postoji. Tužiocu je utvrđen invaliditet druge kategorije 1992. godine pa nije osnovano njegovo ukazivanje da je tuženi bio u obavezi da mu u skladu sa preostalom radnom sposobnošću obezbedi obavljanje poslova na osnovu člana 101. Zakona o radu. Osim toga, ova odredba se odnosi na raspoređivanje u okviru postojećih radnih mesta (kojih u ovom slučaju nema) a ne u situaciji otkazivanja ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić