Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog seizmološkog zavoda, Beograd, čiji je punomoćnik Verica Čičarević, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 652/18 od 13.02.2019. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 652/18 od 13.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 652/18 od 13.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P1 212/15 od 13.11.2017. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tužilja, kao zaposlena kod tuženog, u periodu od maja 2015. do 26.10.2015. godine, pretrpela zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica kod tuženog, zamenika direktora BB, na taj način što tužilji u maju 2015. godine, na njen lični zahtev nije dozvolio da na petnaestodnevno dežurstvo na ..., ponese sredstvo rada, službeni laptop sa potrebnim podacima i programima, kako bi tužilja mogla blagovremeno da završi posao za tuženog; na taj način što se u označenom periodu dežurstva – uskraćivanje boravka licima koja nisu u službenoj poseti, primenjivalo na tužilju, ali ne i na sve zaposlene; kao i na taj način što u avgustu 2015. godine nije dozvolio da se tužilji na dežurstvo dostavi kopija tabele u koju se upisuju makropodaci potrebni za izradu traženih izveštaja po danima, a što je sve imalo za posledicu povredu dostojanstva, ugleda i časti tužilje, njenog ličnog i profesionalnog integriteta i pogoršanje uslova rada. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je u periodu od 27.04.2015. do 26.10.2015. godine, pretrpela zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica kod tuženog, zamenika direktora BB, na taj način što u julu 2015. godine, kada je imenovani odredio plan dežurstava na ... i istim odredio tužilju kao dežurnu u periodu od 13. do 27. jula 2015. godine, uprkos tome što ga je tužilja obavestila da će obaviti dežurstvo kada joj je određeno, a što je potvrdio i suprug tužilje u ličnom kontaktu sa njim, bez obaveštavanja tužilje, dana 07. jula odredio drugo lice za navedeno dežurstvo, što je tužilja saznala na sam dan polaska na dežurstvo, kao i da je njoj dežurstvo odredio u periodu od 03. do 08. avgusta 2015. godine; tako što je lični susret sa suprugom tužilje od 02.07.2015. godine iskoristio da ga neosnovano prijavi policiji; tako što kao odgovorno lice nije preduzeo nikakve aktivnosti radi zaštite tužilje od uznemiravanja, koje se desilo 08.08.2015. godine u objektu na ... i nije pribavio listing poziva sa telefona tuženog sa koga je tužilja uznemiravana na dežurstvu; tako što je u periodu navedenog dežurstva tužilje na ... – samo zbog tužilje kreirao poseban folder pod nazivom propusti dežurnog na ..., u koji je upisivao „navodne“ greške tužilje i koji se odnosio samo na tužilju; tako što subjektivno i netačno ocenjuje rad tužilje sa posledicom da se tužilja nalazi na najnižoj poziciji sa najnižom zaradom, bez mogućnosti napredovanja. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se zabrani svako dalje zlostavljanje, odnosno ponavljanje zlostavljanja i obaveže tuženi da obezbedi izvršenje navedene zabrane odnosno da spreči utvrđeno zlostavljanje, a stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da o svom trošku objavi ovu presudu u dnevnom listu „Politika“. Stavom šestim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti plati tužilji 100.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od 13.11.2017. godine do isplate, dok je stavom sedmim izreke odbijen zahtev za naknadu štete preko dosuđenih 100.000,00 dinara do traženih 150.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom osmim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 65.700,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 652/18 od 13.02.2019. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, četvrtom i petom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je kao zaposlena kod tuženog, u periodu od maja 2015. do 26.10.2015. godine, pretrpela zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica kod tuženog, zamenika direktora BB, na taj način što tužilji u maju 2015. godine, na njen lični zahtev nije dozvolio da na petnaestodnevno dežurstvo na ..., ponese sredstvo rada, službeni laptop sa potrebnim podacima i programima, kako bi tužilja mogla blagovremeno da završi posao za tuženog; na taj način što se u označenom periodu dežurstva – uskraćivanje boravka licima koja nisu u službenoj poseti, primenjivalo na tužilju, ali ne i na sve zaposlene, kao i na taj način što u avgustu 2015. godine nije dozvolio da se tužilji na dežurstvo dostavi kopija tabele u koju se upisuju makropodaci potrebni za izradu traženih izveštaja po danima, a što je sve imalo za posledicu povredu dostojanstva, ugleda i časti tužilje, njenog ličnog i profesionalnog integriteta i pogoršanje uslova rada; kao i zahtev da se tuženi obaveže da o svom trošku objavi ovu presudu u dnevnom listu „Politika“, a da tužilji na ime naknade štete zbog pretrpljene duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti plati 100.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od 13.11.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke preinačeno je i rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu sedmom izreke, tako što je odbijen zahtev tužilje da joj tuženi naknadi troškove parničnog postupka od 65.700,00 dinara, a tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 141.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje i sprečavanje zlostavljanja na radu. Pobijanom odlukom je o postojanju zlostavljanja tužilje na radu odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, pa imajući u vidu i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“ broj 36/10), ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, a stavom 5. istog člana propisano je da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a prema odredbi člana 439. ZPP, u parnicama iz radnih sporova revizija je dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, podneta je 26.10.2015. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 150.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 439. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić