Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu „Referent za održavanje mernog mesta“ i obavljao je poslove elektrotehničara za postrojenja i mreže. Otkaznim rešenjem od 12.02.2016. godine, stavljeno mu je na teret da je dana 01.12.2015. godine, prekoračio ovlašćenja, postupajući po nalogu poslodavca za zamenu uklopnog sata zbog neispravnosti, tako što je izvršavajući poslove svog radnog mesta, na nedozvoljen i nepropisan način izvršio zamenu uklopnog sata kupca BB. Tužilac je izvršio zamenu uklopnog sata mimo propisane procedure, tako što je skinuo uklopni sat kupca i bez ovlašćenja poslodavca postavio lično svoj uklopni sat, iako nije dozvoljeno da zaposleni mogu kupcima da postavljaju uklopne satove koji nisu vlasništvo poslodavca. Prilikom zamene uklopnog sata tužilac je ostavio kupcu obaveštenje kao zvanični dokument poslodavca na koji je u gornjem levom uglu upisao „poklon sa povratkom“ što nije smeo, čime je povredio radne obaveze propisane članom 73. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije i člana 2. stav 1. tačka 6. aneksa 3. ugovora o radu. Zbog navedenih povreda, tužiocu je nakon pisanog upozorenja o postojanju razloga za otkaz (na koje upozorenje se izjasnio 11.01.2016. godine), na osnovu člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu.

Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog zloupotrebe položaja, prekoračenja ovlašćenja i ponašanja suprotnog propisanim pravilima tuženog, kojima je uređena procedura zamene mernih uređaja. Za ovakvu odluku dati su razlozi koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i ovaj sud.

Članom 179.stav 2. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 25/05, 61/05, 54/09 i 32/13 i 75/14),propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja .

Prema članu 2. stav 1. tačka 6. aneksa 3. ugovora o radu koji je tužilac sa tuženim zaključio 27.09.2012. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, zloupotrebi svojstva zaposlenog kod poslodavca radi obavljanja privatnih poslova (tačka 6.).

Imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da je tužilac zloupotrebio svoj položaj i prekoračio svoja ovlašćenja odlaskom na adresu korisnika van radnog vremena i bez radnog naloga ugradio svoj privatni uklopni sat o čemu je sačinio posebno obaveštenje na obrascu tuženog i u gornjem levom uglu upisao „poklon sa povratkom“ i koji je dao na potpis korisniku. Tako povezan uklopni sat je ostavio u rasplombiranom stanju. Time je prekoračio granice ovlašćenja koja su mu data, a o čemu je imao svest, jer je tužiocu kao dugogodišnjem radniku tuženog moralo biti poznato da ne sme da radi mimo propisane procedure (aktom tuženog od 16.10.2012. godine) i da ne sme da obmanjuje poslodavca, pa nema uslova za poništaj rešenja o otkazu. Naime, radnjama tužioca ostvaren je otkazni razlog iz člana 2. stav 1. tačka 6. aneksa 3. ugovora o radu i postojao je opravdani razlog za otkaz ugovora o radu, jer je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu.

Suprotno revizijskim navodima za zakonitost rešenja o otkazu dovoljno je da je utvrđena i jedna povreda radne obaveze. U ovom slučaju, bez uticaja je to što je tužiocu od strane poslodavca stavljano na teret više povreda radne obaveze, jer je u postupku pred nižestepenim sudovima nesumnjivo utvrđeno da je predmetnu povredu radne obaveze tužilac učinio. Rešenje o otkazu doneto je u okviru zakonom propisanih rokova. Prema članu 184. Zakona o radu otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1, i stav 2 i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. U ovom slučaju za povredu radne obaveze tužioca poslodavac je saznao 02.12.2015. godine, kada je izvršena kontrola radnog mesta tužioca, a rešenje o otkazu doneto je 12.02.2016. godine, u roku od šest meseci. S`obzirom na navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje zakonito u smislu člana 179. stav 2. tačka 2. i člana 180. i člana 184. stav 1. Zakona o radu, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za vraćanje na rad i raspoređivanje, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić