Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca G.R. iz Z., čiji je punomoćnik M.N., advokat iz Z., protiv tužene Turističke organizacije grada Z. – u likvidaciji, koju zastupa Javni pravobranilac grada Zaječara, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž1 90/15 od 21.09.2015. godine, u sednici održanoj 25.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž1 90/15 od 21.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru P1 879/13 od 22.05.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za ponavljanje postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužene za izdavanje privremene mere obustave isplate utvrđene sporazumom M 118/14 od 06.11.2014. godine, a do pravnosnažnog okončanja postupka.

Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž1 90/15 od 21.09.2015. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Zaječaru P1 879/13 od 22.05.2015. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, primenom odredbe člana 410. i 420. st. 1, 2. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužena je dana 24.02.2015. godine podnela predlog za ponavljanje postupka, pravnosnažno okončanog presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 879/13 od 13.03.2014. godine, kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete, u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, isplati ukupan iznos od 1.939.433,23 dinara.

Prema odredbi člana 420. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, s tim što revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena, u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Odredbom člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

U postupku po predlogu za ponavljanje postupka revizija je dozvoljena protiv rešenja kad se tim rešenjem postupak ponavljanja pravnosnažno završava i kad su ispunjeni uslovi iz člana 403. Zakona o parničnom postupku.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužena je dana 24.02.2015. godine podnela predlog za ponavljanje postupka, pravnosnažno okončanog presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 879/13 od 13.03.2014. godine. Tom presudom je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete, u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, isplati ukupan iznos od 1.939.433,23 dinara.

U postupku povodom predloga tužene za ponavljanje postupka sud je doneo rešenje kojim je postupak ponavljanja pravnosnažno okončan, a vrednost predmeta spora (1.939.433,23 dinara) pravnosnažne presude, koja je doneta u postupku po glavnom zahtevu, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Zbog toga, revizija tužene protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude.

Isto tako, revizija nije dozvoljena ni protiv rešenja u delu kojim je odbijen predlog tužene za određivanje privremene mere, jer se tim rešenjem, u navedenom delu, ovaj postupak pravnosnažno ne završava, a odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. u vezi člana 420. st.1, 2. i 6. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.