.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 263/2020
13.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dimitar Ivanov, advokat iz ...., protiv tuženog „BB“ a.d. ..., čiji je punomoćnik Dragan Antić, advokat iz ..., radi uplate premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3162/15 od 29.12.2015. godine, u sednici održanoj 13.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3162/15 od 29.12.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3162/15 od 29.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 104/14 od 29.05.2015. godine sa dopunskim rešenjem istog suda P1 104/14 od 16.11.2015. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da u korist tužilje uplati doprinose za dobrovoljno penzijsko osiguranje kod „VV“ a.d. iz ..., u iznosu od 167.268,31 dinara, za period od 01.03.2006. godine do 04.03.2009. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.220,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3162/15 od 29.12.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda sa dopunskim rešenjem od 16.11.2015. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tuženog kao poslodavca na uplatu u korist tužilje (kao bivšeg zaposlenog) dospelih premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje kod osiguravača, i to po osnovu ugovora koji je tuženi zaključio sa osiguravačem i pojedinačnog kolektivnog ugovora. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu zaposlenog da potražuje od poslodavca uplatu u njegovu korist dospelih premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje (po osnovu ugovora koji je poslodavac zaključio sa osiguravačem i pojedinačnog kolektivnog ugovora), ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 07.06.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Zbog toga su, i odluke apelacionih sudova, dostavljene uz reviziju, kojima je različito odlučeno o istom pravnom pitanju od usvojenog pravnog stava, bez uticaja na drugačiju ocenu o ispunjenosti uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Osim toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stavri radi uplate u korist tužilje (kao bivšeg zaposlenog) dospelih premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje podneta je 14.11.2012 godine, a preinačena povećanjem tužbenog zahteva 04.07.2013. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 167.268,31 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, od 114,2302 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 1.464,30 evra.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
