.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2884/2016
22.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Živko Ostojić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije MO VP ... Novi Sad, koju zastupa Vojni pravobranilac Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1406/16 od 09.09.2016. godine, u sednici održanoj 22.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1406/16 od 09.09.2016. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 8952/14 od 03.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8952/14 od 03.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se naloži tuženoj da tužiocu na ime naknade materijalne štete za period od 17.07.2012. godine, pa do 31.05.2015. godine isplati iznos od 338.797,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2015. godine, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da mu na ime zatezne kamate na iznos od 338.797,56 dinara isplati iznos od 82.077,16 dinara pa do konačne isplate, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da mu na ime rente isplaćuje mesečni iznos od 9.659,47 dinara, počev od 01.06.2015. godine svakog meseca za prethodni mesec, od 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec, dok za to budu postojali zakonski razlozi, sa zakonskom zateznom kamatom na dospele, a neisplaćene iznose do konačne isplate, sve u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da mu naknadi troškove ovog postupka, onoliko koliko budu izneli sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate u roku od osam dana po prijemu presude. Stavom trećim dispozitiva, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1406/16 od 09.09.2016. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu u iznosu od 338.797,56 dinara na ime razlike između invalidske penzije koju tužilac prima i izgubljene zarade kod tužene za period 17.07.2012. – 31.05.2015. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 01.06.2015. godine do isplate, i dospelu zakonsku zateznu kamatu na napred navedeni iznos, u visini od 82.077,16 dinara, a u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu mesečne rente u iznosu od 9.659,47 dinara, počev od 01.06.2015. godine, svakog meseca od 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec, dok za to budu postojali zakonski uslovi, sa zakonskom zateznom kamatom na dospele a neplaćene iznose od dana dospelosti do isplate kao i u delu o troškovima postupka, prvostepena presuda je ukinuta i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14) pa je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana presuda, tužilac je vršeći vojnu službu u JNA od 01.04.1992. godine, učestvovao u borbenim dejstvima (prostor bivše SFRJ), sve do juna 1996. godine. Zatim je nastavio službu u vojsci, najpre u... do 1998. godine, zatim u ... do februara 2002. godine, a nakon toga u Vojsci RS u ... gde je službovao sve do penzionisanja 01.12.2006. godine. U vreme penzionisanja tužilac je bio star ... godina, a ostvario je pravo na invalidsku penziju, pošto je oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Srbije, zbog paničnog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja – parcijalnog, kao posledica događanja iz perioda rata. Invalidska penzija je tužiocu određena od 30.11.2006. godine, rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 19.02.2007. godine. Tužbom podnetom 25.12.2014. godine tužilac potražuje naknadu materijalne štete u vidu dospele štete (u visini razlike između invalidske penzije koju tužilac ostvaruje i plate koju bi ostvario da nije došlo do štetnog događaja) i u vidu rente počev od 01.06.2015. godine. Tužilac je vodio spor protiv tužene radi isplate materijalne štete u vidu dospele štete i rente, koju štetu je trpeo usled povređivanja tj. ranjavanja na ratištu tokom 1992. godine i pogoršanja stanja, a ogleda se u razlici između plate koju bi primao da se nije razboleo i penzije koju trenutno prima za period od 17.08.2009. do 10.07.2012. godine, sa zakonskom zateznom kamatom, te radi isplate mesečne rente počev od 01.08.2012. godine ubuduće. Tužbeni zahtev po navedenim osnovima pravnosnažno je odbijen presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 173/14 od 05.09.2014. godine kojom je preinačena prvostepena presuda P1 1017/12, uz ocenu Apelacionog suda u Novom Sadu da je potraživanje tužioca zastarelo u smislu odredbe člana 377. ZOO.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio ocenjujući da je njegovo potraživanje naknade štete zastarelo na osnovu čl. 360. i 377. ZOO. Ovo stoga što se šteta koju tužilac trpi vezuje i u uzročno-posledičnoj je vezi sa njegovim učešćem u ratnim dejstvima na području bivše republike SFRJ, a kao pripadnika JNA, čiji je pripadnik bio od 01.04.1992. godine od kada je i učestvovao u ratnim dejstvima i posledica je izvršenog dela oružane pobune iz člana 124. KZ SRJ, za koje je propisan rok zastarelosti krivičnog gonjenja od 15 godina.
Pobijanom pravnosnažnom presudom delimično je preinačena prvostepena presuda tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu na ime razlike između invalidske penzije koju tužilac prima i izgubljene zarade za traženi period od 17.07.2012. do 31.05.2015. godine kao i zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose, dok je u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu mesečne rente, sa zakonskom zateznom kamatom i delu kojim je odlučeno o troškovima, prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Drugostepeni sud je ocenio da potraživanje tužioca nije zastarelo. Prema razlozima obrazloženja pobijane presude materijalna šteta nastala u periodu od 17.07.2012. do 31.05.2015. godine, a koju tužilac potražuje je vanugovorna šteta nastala svakog meseca, na dan kada je po redovnom toku stvari tužilac trebalo da primi platu, odnosno kada je primao invalidsku penziju. Stoga se za ovu štetu odnosno njenu naknadu primenjuju rokovi zastarelosti iz člana 376. st. 1. i 2. ZOO, a početak roka zastarelosti ima računati od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa razlike između plate koju bi tužilac ostvario da i dalje radi kod tužene i invalidske penzije koju prima.
Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi ocenio i da bitne činjenice u vezi sa zahtevom za isplatu rente nisu pravilno utvrđene jer je u postupku trebalo utvrditi tačan iznos koji bi tužilac zarađivao u trenutku presuđenja, što je izostalo, zbog čega je prvostepenu presudu u tom delu ukinuo, kao i u delu o troškovima postupka i predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje da je pobijanom drugostepenom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Prema odredbi člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Šteta koju tužilac trpi u uzročno- posledičnoj je vezi sa njegovim učešćem od 01.04.1992. godine, kao pripadnik JNA, u ratnim dejstvima na području bivše republike SFRJ. Prema tome, šteta je prouzrokovana izvršenjem krivičnog dela oružane pobune iz člana 124. KZ Jugoslavije, za koju je propisan rok zastarelosti krivičnog gonjenja od 15 godina, pa potraživanje naknade štete na osnovu citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima zastareva u roku od 15 godina. S obzirom na izloženo i činjenicu da je tužba podneta 25.12.2014. godine, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužiočevo potraživanje naknade materijalne štete zastarelo jer je zastarelost krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo čijim je izvršenjem tužiocu prouzrokovana šteta, u najpovoljnijem slučaju za tužioca, nastupila 23.05.2007. godine (po proteku roka od 15 godina od dana priznanja bivših republika SFRJ 22.05.1992. godine). Pri tome je tužilac otišao u penziju dana 30.11.2006. godine rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 19.02.2007. godine, kojim mu je priznato pravo na invalidsku penziju i utvrđen njen iznos, a što je sve bilo pre proteka roka zastarelosti krivičnog gonjenja od 15 godina.
Vrhovni kasacioni sud ukazuje da na zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom nije od uticaja momenat saznanja za konačni obim štete, jer je reč o roku zastarelosti čijim protekom oštećeni apsolutno gubi pravo na potraživanje naknade štete. Pri tome, treba imati u vidu i da je Apelacioni sud u Novom Sadu, zbog zastarelosti potraživanja, presudom Gž1 173/14 od 05.09.2014. godine, odbio tužbu tužioca radi isplate materijalne štete u vidu dospele štete i rente nastale usled povređivanja tj. ranjavanja tužioca na ratištu tokom 1992. godine i pogoršanja stanja, koja se ogleda u razlici između plate koju bi primao da se nije razboleo i penzije koju trenutno prima za period od 17.08.2009. do 10.07.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom, te radi isplate mesečne rente počev od 01.08.2012. godine ubuduće.
Kako je drugostepenom presudom pogrešnom primenom materijalnog prava preinačena prvostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci ove presude.
Predsednik veća-sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
