Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom prvostepenog suda P 1069/10 od 31.01.2012. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P br. 1069/2010 od 01.07.2013. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi Privredno društvo „Termoelektrana Nikola Tesla“, da tužiocima na ime neisplaćene razlike zarade po osnovu rada u smenama za period od marta 2005. godine do decembra 2006. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci presude, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i da isplati troškove postupka. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5972/13 od 14.10.2013. godine, preinačena je prvostepena presuda sa ispravkom i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca. Tužioci su, preko punomoćnika, dana 21.01.2016. godine, podneli predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanih članom 426. stav 1. tačka 7,8,9. i 10. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011), zbog činjenice da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, Sudska jedinica Obrenovac, po istom činjeničnom i pravnom osnovu, doneta presuda toga suda P1 3574/10 od 18.10.2012. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u celosti, da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4849/13 od 28.08.2013. godine, odbijena žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda, dok je Vrhovni kasacioni sud doneo rešenje Rev2 57/2015 od 09.04.2015. godine kojim su ukinute prvostepena i drugostepena presuda i predmet vraćen na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Navedeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, punomoćnik tužilaca (koji je bio punomoćnik tužilaca u tom predmetu) primio dana 23.11.2015. godine. Kako navedena odluka Vrhovnog kasacionog suda, kao najvišeg suda u Republici Srbiji, daje potpuno novo tumačenje prava i ukazuje na potpuno drugačije činjenice od onih koje, su do sada, bile vladajuće po ovom pravnom pitanju, to su tužioci predložili ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i donošenje nove odluke o postavljenom tužbenom zahtevu od strane Apelacionog suda u Beogradu.

Nižestepeni sudovi najpre, pravilno zaključuju da se na konkretan slučaj mora primeniti ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 121/04 i 111/09), zbog čega se u stvari radi o predlogu za ponavljanje postupka po članu 422. stav 1. tačke 6. i 7. ZPP.

Postupajući po predlogu tužilaca za ponavljanje postupka podnetom preko punomoćnika dana 21.01.2016. godine, prvostepeni sud je prethodno cenio blagovremenost istog i našao da je podnet po isteku roka od 30 dana, propisanog odredbom člana 424. stav 1. tačka 4. u vezi člana 422. stav 1. tačka 6. i 7. 3akona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), od dana kada je stranka mogla upotrebiti pravosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka, zbog čega je predlog odbacio kao neblagovremen.

Drugostepeni sud je ocenio da je u smislu navedenih odredbi ZPP, predlog za ponavljanje postupka, neblagovremen, kod činjenice da je punomoćnik tužilaca dana 23.11.2015. godine, primio odluku Rev2 57/2015 od 09.04.2015. godine, i tada saznao za istu, a predlog za ponavljanje postupka podneo dana 11.02.2016. godine, dakle istekom roka od 30 dana propisanog za podnošenje predloga za ponavljanje postupka.

Odredbom člana 424. stav 1. tačka 4, 5, 6. 3akona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), propisano je da se predlog za ponavljanje postupka podnosi u roku od trideset dana, u slučajevima iz člana 422. tač. 6. i 7. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka; u slučaju iz člana 422. tačka 8. ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadležni organ pravnosnažno rešio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana dostavljena stranci; u slučaju iz člana 422. tačka 9. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je predlog tužilaca za ponavljanje postupka neblagovremen, jer je podnet po proteku roka od trideset dana od dana 23.11.2015. godine, kada je punomoćnik primio odluku revizijskog suda i tada saznao za istu, a što je kao subjektivni-prekluzivni rok za ponavljanje postupka iz razloga na koje se tužioci pozivaju predviđeno članom 424. stav 1. ZPP. Revizijom se neosnovano ukazuje da se na konkretan slučaj moraju primeniti odredbe ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/14), koji propisuje rok od 60 dana za podnošenje predloga, a čak i da se primenjuju navedena pravila predlog bi i tada bio neblagovremen.

Kako se ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost zaključka nižestepenih sudova, to je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić