.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3/2016
28.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužioca D.Z. iz V., čiji je punomoćnik B.R., advokat iz N.S., protiv tuženog P.d.z.p.u. M.-S. DOO iz N.S., radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1465/15 od 20.07.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1465/15 od 20.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1465/15 od 20.07.2015. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P1 93/14 od 11.05.2015. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je kod tuženog trpeo zlostavljanje u periodu od novembra 2009. do 01.09.2011. godine, od strane zaposlenog G.U., da se tuženi obaveže da spreči to zlostavljanje i obaveže da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 200.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 350.000,00 dinara - ukupno 550.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2015. godine do isplate, kao i da se naredi objavljivanje ove presude u javnom glasilu B. o trošku tuženog. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka i tužilac obavezan da tuženom naknadi ove troškove u iznosu od 6.900,00 dinara, a zahtev tužioca za nankadu troškova žalbenog postupka odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom čl. 395. ZPP (pogrešno označeno kao čl. 404. važećeg ZPP), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačenja sudske prakse.
Rešenjem R4 213/15 od 16.12.2015. godine Apelacioni sud u Novom Sadu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji primenom čl. 395. ZPP.
Prema čl. 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po članu 394. ovog zakona kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije iz čl. 395. ZPP nisu ispunjeni. U konkretnom slučaju, u reviziji se ukazuje na činjenična pitanja, koja se rešavaju zavisno od konkretne pravne situacije. Pritom, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je odlučeno na drugačiji način, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačenjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete podneta je 09.01.2012. godine. Vrednost predmeta spora označena je u tužbi na iznos od 200.000,00 dinara, koliko je tužbom traženo na ime naknade štete. Po obavljenom veštačenju, podneskom od 10.02.2015. godine tužilac je preinačio tužbu u odnosu na tužbeni zahtev za naknadu štete, tako što je povećao tužbeni zahtev u tom delu na iznos od 550.000,00 dinara.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010) - čl. 29. do 33. propisana je sudska zaštita u sporu te vrste. Prema čl. 29. stav 4. ovog zakona, spor iz stava 1. i 2. ovog člana je radni spor, a stavom 5. istog člana, propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.
Prema čl. 439. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 20.07.2015. godine, posle stupanja na snagu navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Zakonom o spračavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Zato se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz čl. 439. ZPP, a u delu koji se odnosi na potraživanje u novcu (naknadu štete) čl. 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku, koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14.
Kako se u ovom slučaju, u delu za ostvarenje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu, ne radi o sporu iz čl. 439. Zakona o parničnom postupku, a vrednost predmeta spora pobijanog dela (550.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu čl. 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
