U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje S.K. iz M., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz K., protiv tuženog DOO A. iz K., čiji je punomoćnik J.P., advokat iz K., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2192/14 od 22.12.2014. godine, u sednici održanoj 03.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2192/14 od 22.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 7/14 od 18.07.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila poništaj rešenja tuženog broj 12-681/2013 od 16.12.2013. godine kojim joj je otkazan ugovor o radu broj 01-49/09-4460 od 01.11.2010. godine i aneksi ugovora o radu broj 01-49/09- 460-1 od 01.12.2010. godine i broj 01-49/09-460-2 od 24.11.2011. godine, te da sud obaveže tuženog da tužilju vrati na rad i sa njom zaključi ugovor o radu za obavljanje poslova koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i sposobnostima stečenim radom, kao i da joj naknadi troškove postupka; stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.07.2014. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2192/14 od 22.12.2014. godine žalba tužilje je odbijena i presuda Osnovnog suda u Kikindi P1 7/14 od 18.07.2014. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji ukazuje, jer su nižestepeni sudovi o svim odlučnim činjenicama relevantnim za pravilnu odluku u ovoj parnici, naveli dovoljne, jasne i potpune razloge koji su saglasni sa izvedenim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljala je poslove smenovođe u S. … u M., a obavljala je i poslove kasira. Spornim rešenjem tuženog od 16.12.2013. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu od 01.11.2010. godine sa aneksima od 01.12.2010. godine i 24.11.2011. godine, na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze propisane članom 126. Pravilnika o radu poslodavca i to: neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza (tačka 1), zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja (tačka 3), prouzrokovanje materijalne štete usled nepažnje ili namerno (tačka 20) i prikrivanje izvršene povrede radne obaveze od strane radnika ili odgovornog rukovodioca (tačka 22). Naime, tužilja je 23.10.2013. godine pre početka radnog vremena prodavnice S. …. u M., zameniku poslovođe drugog poslovnog objekta tuženog M. P. u M. T.R. predala dva boksa cigareta proizvođača B. ne poštujući odgovarajuću proceduru (interni prebačaj). Iznetu robu iz objekta tužilja nije evidentirala, niti je za tu robu izdala fiskalni račun, iako je znala da roba poslodavca ne sme da se iznese bez fiskalnog računa. Pre otkaza ugovora o radu tužilji je uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a upozorenje je dostavljeno i sindikalnoj organizaciji. Tužilja se nije izjasnila na upozorenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, zbog čega tužilja nema pravo da se vrati na rad kod poslodavca.

Članom 179. tačka 2. Zakona o radu (Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Za postojanje ovog otkaznog razloga potrebni uslovi su radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne obaveze i krivica zaposlenog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je ocena nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje na dan 23.10.2013. godine kada je T.R., poslovođi drugog objekta tuženog, predala dva boksa cigareta, stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 126. tačka 1. Pravilnika o radu tužene (neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza), a čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Naime, tužilji je bilo poznato pravilo poslodavca da je zabranjeno iznošenje robe iz objekta bez izdavanja fiskalnog računa, kao i da je za prenos robe iz jednog objekta u drugi utvrđena odgovarajuća procedura (interni prebačaj), ali je i pored tog saznanja licu iz drugog objekta predala robu - dva boksa cigareta, za koju nije izdala fiskalni račun, niti drugu prateću dokumentaciju.

Revizijom se ukazuje da je tužilja po nalogu poslovođe O.M. pozajmila drugom marketu dva boksa cigareta, koje su vraćene pre popisa robe, a kako nije postojala zabrana pozajmljivanja robe između maloprodajnih objekata tuženog, nema krivice tužilje za učinjenu radnju. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim ove navode, zato što se tužilja ne može osloboditi krivice za učinjenu radnju, iz razloga što je ona, kao zaposlena kod tuženog na poslovima smenovođe, morala da savesno izvršava svoje radne obaveze, a njena je radna obaveza bila da poštuje pravila tuženog u pogledu iznošenja robe iz maloprodajnog objekta, odnosno prenosa robe iz jednog u drugi maloprodajni objekat tuženog.

Zbog izvršene povrede radne obaveze tužilji je zakonito prestao radni odnos, a pre otkaza ugovora o radu tuženi je tužilji dostavio upozorenje na postojanje razloga za otkaz u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kako je tužilji zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu za vraćanje tužilje na rad.

Imajući navedeno u vidu neosnovani su revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.