U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vlahović, advokat iz ..., protiv tužene „BB“..., čiji je punomoćnik Mara Janjić, advokat iz ..., radi naknade štete zbog nezakonitog otkaza, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1494/17 od 17.05.2017. godine, u sednici održanoj 24.01.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1494/17 od 17.05.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2862/15 od 08.12.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od oktobra 2006. godine zaključno sa avgustom 2012. godine plati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos bliže određen u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da za tužioca na iznose iz stava 1. izreke presude, za period od oktobra 2006. godine do avgusta 2012. godine Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 155.400,00 dinara u roku od osam dana od prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1494/17 od 17.05.2017. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2862/15 od 08.12.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova nastalih u drugostepenom postupku.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i rešenjem od 14.09.2006. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu. Rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno je kao nezakonito u sudskom postupku presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 8047/10 od 08.03.2010. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5832/10 od 08.06.2012. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Tužilac je počev od 01.09.2012. godine počeo da obavlja poslove novinara kod tuženog. Tužilac je u svom iskazu naveo da je krajem jula 2012. godine dobio presudu Apelacionog suda u Beogradu, kojom je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu. Tužba u ovoj parnici podneta je 19.08.2015. godine. Tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev ceneći da je tužiočevo potraživanje naknade štete zastarelo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je za štetu koja mu je prouzrokovana usled nezakonitog otkaza, u smislu člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, saznao krajem jula 2012. godine, kada je primio presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5832/10 od 08.06.2012. godine, jer je ovom presudom potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 8047/10 od 08.03.2010. godine, kojom je utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Protekom roka od tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, potraživanje prouzrokovane štete zastareva u smislu člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Zakon o radu u članu 196. propisuje da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Naknada štete zbog nezakonitog otkaza ima karakter novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a u konkretnom slučaju ovo potraživanje je dospelo 08.06.2012. godine kada je u sudskom postupku utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos. Imajući u vidu da je tužilac tužbu za naknadu štete podneo 19.08.2015. godine, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je potraživanje naknade štete zbog nezakonitog otkaza zastarelo, te da je tužiocu prestalo pravo da zahteva ispunjenje obaveze u smislu člana 360. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je tokom postupka, kao i u reviziji isticao da je tuženi tužiocu 23.01.2015. godine isplatio jubilarnu nagradu, te da je zbog ove isplate došlo do prekida zastarevanja. Međutim, ovi revizijski navodi su neosnovani jer naknada štete zbog nezakonitog otkaza i jubilarna nagrada ne čine istu vrstu potraživanja iz radnog odnosa, tako da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 387. ZOO za prekid zastarevanja.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić