.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 61/2020
31.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Obrad Popovac advokat iz ..., protiv tuženog Aerodrom „Nikola Tesla“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nebojša Samardžić advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1191/19 od 10.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1191/19 od 10.05.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 77/17 od 28.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog br. ... od ...2007. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na rad, na radno mesto koje odgovara njegovim radnim sposobnostima i stručnoj spremi. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete zbog neisplaćene zarade u periodu od marta 2007. godine do marta 2009. godine, u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate, kao i da se obaveže tuženi da u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Beograd, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje - Filijala Beograde i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - Filijala Beograd, u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže na naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 371.000,00 dinara. Stavom petim izreke, delimično je usvojen zahtev tuženog i obavezan tužilac na isplatu troškova parničnog postupka u iznosu od 294.750,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka, preko dosuđenog do traženog iznosa, i to za iznos od 33.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1191/19 od 10.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 77/17 od 28.05.2018. godine u prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana i tužilac obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju revident ukazuje, nije zakonski razlog za taj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po ugovoru o radu od ...2004. godine raspoređen na radno mesto ... Sa ove dužnosti tužilac je razrešen ...2006. godine, a aneksom ugovora o radu od ...2006. godine premešten je na radno mesto ... Ugovor o radu i njegov aneks otkazani su rešenjem tuženog od ...2007. godine, zbog povrede radne obaveze iz člana 12. stav 4. alineja 4. u vezi člana 13. stav 1. alineja 1. ugovora o radu. Tužiocu je ugovor o radu otkazan zato što je ...2006. godine, lažnim prikazivanjem činjenica i dovođenjem u zabludu privremenog upravnog odbora i generalnog direktora tuženog, suprotno proceduri predviđenoj Uputstvom o postupku javnih nabavki pokušao da pribavi saglasnost za pravni posao od ...2006. godine zaključen sa inostranom firmom, za koji je ekonomsko-finansijskoj delatnosti tuženog dao nalog za isplatu određenog iznosa, i zato što je suprotno proceduri utvrđenoj navedenim Uputstvom neovlašćeno pregovarao i zahtevao dostavljanje ponude od Saobraćajnog instituta „CIP“ DOO za izradu tehničke dokumentacije industrijskog koloseka od Surčina do aerodroma. Upravni odbor tuženog je 22.02.2006. godine doneo zaključak kojim je prihvatio pismo o namerama inostrane firme, odnosno inicijativu za iznalaženje rešenja za uštedu energije na aerodromu i zadužio poslovodstvo da se pisanim putem obrati nadležnom ministarstvu sa molbom za finansiranje projekta uštede energije. Tužilac je u ime tuženog potpisao dinamički plan - projekat studije o unapređenju uštede na aerodromu „Beograd“, koji je izradila inostrana firma, zaveden kod tuženog 05.05.2006. godine. Po njegovom nalogu toj firmi je 09.05.2006. godine isplaćen iznos od 76.250 američkih dolara. Tužilac je pregovarao sa Saobraćajnim institutom „CIP“ DOO u vezi izrade tehničke dokumentacije industrijskog koloseka, tokom kojih je označeni institut dostavio ponudu.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 i 61/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.
U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac, u ime tuženog, potpisao sa inostranom firmom dinamički plan - projekat studije i da je naložio isplatu dela naknade, kao i da je u ime tuženog vodio pregovore sa Saobraćajnim institutom „CIP“ DOO i primio njegovu ponudu za izradu tehničke dokumentacije. Sporno je da li je na taj način tužilac učinio povredu radne obaveze i da li je za tuženog nastupila prekluzija za davanje otkaza ugovora o radu, predviđena članom 184. Zakona o radu.
Ova sporna pravna pitanja nižestepeni sudovi su pravilno razrešili, nalazeći da je tužilac označenim radnjama izvršio povredu radne obaveze - prekoračenje datog ovlašćenja (član 13. stav 1. alineja 6. ugovora o radu) a ne povredu radne obaveze iz člana 13. stav 1. alineja 1. ugovora o radu na kojoj je zasnovano osporeno rešenje o otkazu, ali da pogrešna pravna kvalifikacija povrede radne obaveze ne utiče na njegovu zakonitost. Podvodeći radnje tužioca pod povredu radne obaveze prekoračenja datog ovlašćenja, sudovi su izveli pravilan zaključak da je tužilac prekoračio svoja ovlašćenja jer je umesto generalnog direktora, koji po statutu tuženog zastupa i predstavlja tuženog, bez njegovog ovlašćenja vodio pregovore sa Saobraćajnim institutom „CIP“ DOO iz Beograda i suprotno Uputstvu o javnim nabavkama zaključio pravni posao sa inostranom firmom koji je potpisao u ime tuženog, umesto njegovog generalnog direktora. Pritom, tužilac nije dokazao da je u vreme kada je označene radnje preduzimao generalni direktor tuženog bio odsutan ili sprečen da obavlja svoju dužnost, jer samo u tim slučajevima tužilac zamenjuje generalnog direktora u obavljanju njegovih poslova.
Pravilno su nižestepeni sudovi razrešili i pitanje prekluzije, zaključujući da je predmetnim radnjama tužioca izvršena produžena povreda radne obaveze - prekoračenje ovlašćenja, zbog čega pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije nezakonito iz razloga proteka rokova iz člana 184. Zakona o radu.
Tužilac u reviziji ponavlja navode isticane u toku postupka i u žalbi. Ove navode su nižestepeni sudovi cenili na način koji nije u suprotnosti sa merodavnim materijalnim pravom. Nalazeći da je materijalno pravo u ovom sporu pravilno primenjeno, revizijski sud neće posebno ceniti navode revidenta, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tuženog za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
