U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Vesne Popović i Vide Petrović-Škero, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Kaitović advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice ... iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Mladenović advokat iz ..., radi poništaja odluke i naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž1. broj 177/09 od 28.07.2009. godine, u sednici održanoj na dan 14.04.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž1. broj 177/09 od 28.07.2009. godine u delu u kome je odlučeno o prestanku radnog odnosa tužiocu.

UKIDAJU SE presude Okružnog suda u Šapcu Gž1. broj 177/09 od 28.07.2009. godine i Opštinskog suda u Loznici P1. broj 457/07 od 02.12.2008. godine u delu u kome je odlučeno o naknadi štete zbog izgubljene zarade kao i za troškove parničnog postupka i predmet u tim delovima vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Šapcu Gž1 broj 177/09 od 28.07.2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Opštinskog suda u Loznici P1 broj 457/07 od 02.12.2008. godine kojom je stavom prvim izreke usvojen tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tužene broj ... od 12.07.2006. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu, kojom je stavom drugim izreke obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati 1.798.963,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.11.2008. godine do isplate a tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženih 2.735.311,05 dinara odbijen kao neosnovan i kojom je stavom trećim izreke obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 159.519,50 dinara a zahtev za naknadu troškova preko dosuđenog odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno su izjavili revizije tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava u delu odbijanja tužbenog zahteva za naknadu štete i tužena u usvajajućem delu tužbenog zahteva zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u okviru ovlašćenja iz člana 399. ZPP u granicama razloga navedenih u reviziji a pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP i na pravilnu primenu materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije stranaka delimično osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu ... i sa tuženom je imao zaključen ugovor o radu od 07.04.2004. godine na neodređeno vreme. Osporenim rešenjem broj ... od 12.10.2006. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga propisanih članom 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu i člana 55. stav 1. tačka 14. i 23. pojedinačnog kolektivnog ugovora tužene i to zbog učinjene povrede radne obaveze – namerno uskraćivanje prava korisniku zdravstvenih usluga ... BB i grubog i neuljudnog ponašanja prema zaposlenoj ... VV. Ocenjujući zakonitost otkaza a na osnovu dokaza izvedenih u toku postupka koji su ocenjeni u smislu člana 8. ZPP nižestepeni sudovi su zaključili da je otkaz dat tužiocu nezakonit i da tužilac svojom krivicom nije učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret niti se prema zaposlenoj ... VV neuljudno i grubo ponašao. Izvedenim dokazima u toku prvostepenog postupka utvrđeno je da tužilac nije propustio da pregleda ... BB da je ovu pacijentkinju zbrinuo tako što joj je pregledao puls, saslušao njene tegobe, saznao da ima vrtoglavicu prilikom ustajanja sa ležaja za terapiju a da vrtoglavice oseća unazad dva meseca, zbog čega je i došla na lečenje i terapiju, na osnovu čega je zaključio da pacijent nije vitalno ugrožen, da nije slučaj za internistu što je on, već za neuropsihijatra pa je pacijenta uputio neuropsihijatru. Na osnovu ovakvog tužiočevog ponašanja nižestepeni sudovi zaključuju da tužilac nije namerno uskratio pravo pacijentu niti je postupao neblagovremeno, nesavesno i nemarno što mu je osporenim rešenjem stavljeno na teret. O ovome se izjasnila i ... BB koja je u pisanoj izjavi datoj kod notara u ... dana 30.05.2008. godine izjavila da nikada nije podnela prijavu protiv tužioca, da joj je predočeno pismeno koje je ona potpisala i izričito izjavila da ona prijavu protiv tužioca nije napisala niti je od bilo koga tražila da prijavu napiše u njeno ime a da to što piše u prijavi nije tačno.

Druga povreda koja je tužiocu stavljena na teret jeste grubo i neuljudno ponašanje prema ... VV na taj način što joj je dana 06.09.2006. godine pretio i vikao na nju uz reči „nekome će otići glava zbog ovoga“ pa je ocenom izvedenih dokaza u toku postupka utvrđeno da tužilac nije učinio povredu ove radne obaveze koja mu je stavljena na teret. U postupku je utvrđeno da je u knjigu protokola ... upisano ime ...BB, internistički pregled i EKG a zatim to sve precrtano i u takvoj situaciji kada je tužilac video knjigu protokola i upitao … VV ko je to uradio tada rekao njoj da je to sudsko-medicinski dokument, da se u njemu ne smeju vršiti nikakve prepravke ni precrtavanja i da zbog toga „nekome može da ode glava“ pa da takvo ponašanje ne predstavlja grubo i neuljudno ponašanje prema zaposlenom i da u radnjama tužioca nema elemenata povrede radne obaveze zbog koje mu može biti dat otkaz ugovora o radu po osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu.

Za odluke su nižestepeni sudovi dali pravilne i jasne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Nije osnovano stoga isticanje tužene u reviziji o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka i pogrešnoj primeni materijalnog prava i to u delu koji se odnosi na poništaj otkaza ugovora o radu jer je i po oceni ovoga suda na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca iz člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu.

Revizijski navodi tužene se u ovom delu svode na ocenu izvedenih dokaza i pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja a revizija se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ne može izjaviti kako je to propisano članom 398. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog odlučio kao u stavu 1. izreke ove presude primenom člana 405. stav 1. ZPP.

Međutim u delu koji se odnosi na naknadu štete zbog izostale zarade tužiocu, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Po oceni nižestepenih sudova zarada koju bi tužilac ostvario da je radio u septembru mesecu 2008. godine iznosila je neto 128.497,40 dinara, pa polazeći od odredbe člana 191. a ceneći okolnosti konkretnog slučaja tužiocu pripada 14 zarada, što znači da je šteta koju tužilac trpi 1.798.963,60 dinara za koliko je tužbeni zahtev usvojen. Tužbeni zahtev za naknadu štete preko dosuđenog je odbijen kao neosnovan jer se po članu 191. Zakona o radu pod zaradom koju bi zaposleni ostvario da radi podrazumeva neto a ne bruto zarada u koju ulaze porezi i doprinosi koji se uplaćuju nadležnim fondovima a tužilac nije tražio vraćanje na rad pa mu zbog toga ne pripadaju porezi i doprinosi.

Ovakvo zaključivanje nižestepenih sudova se ne može prihvatiti.

Odredbom člana 191. Zakona o radu je propisano da kad sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos odlučiće o vraćanju zaposlenog na rad ukoliko to zahteva a pored vraćanja poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Pod zaradom se u smislu člana 105. Zakona o radu podrazumeva zarada za obavljeni rad i vreme provedeno u radu, zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa a uvek se pod njom podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Kod nezakonitog otkaza poslodavac je dužan da naknadi štetu u visini izostale zarade umanjene za iznos ostvaren po prestanku rada kako je to propisano članom 191. stav 3. Zakona o radu jer naknada ne može biti veća od štete. Zbog toga je bilo nužno utvrditi koliko je tužilac zaradio u spornom periodu da bi se za toliko smanjila naknada štete. Da je tužilac od donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu bio zaposlen, tužena je ukazivala u toku postupka, a i sam tužilac saslušan kao parnična stranka na glavnoj raspravi održanoj dana 02.12.2008. godine potvrdio je da radi u drugoj zdravstvenoj ustanovi. Kako ove činjenice, od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava, nisu utvrđene to su obe nižestepene presude u delu u kome je odlučeno o naknadi štete zbog izostale zarade ukinute i predmet u tim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupajući po primedbama izraženim u ovom rešenju a polazeći od odredbe člana 191. i 105. Zakona o radu utvrditi da li je tužilac trpeo štetu posle donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu odnosno da li je u tom periodu bio zaposlen da bi se za iznos prihoda koje je ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa umanjila naknada štete, pa će pošto potpuno i pravilno utvrdi sve odlučne činjenice za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva u ovom delu doneti novu odluku pravilnom primenom materijalnog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u stavu dva primenom člana 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Olivera Strugarević