Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Biljane Dragojević i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Mirković, advokat iz ..., protiv tužene ... „BB“ DOO ..., čiji je punomoćnik Svetozar Krvavac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 840/2017 od 12.12.2017. godine, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 840/2017 od 12.12.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 840/2017 od 12.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 328/16 od 07.12.2016. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 328/16 od 27.07.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade za period od juna 2007. godine, zaključno sa decembrom 2011. godine, pojedinačne mesečne novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je to bliže navedeno u izreci, kao i da na te iznose u korist tužioca uplati doprinose za PIO nadležnom fondu PIO. Stavom drugim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade štete za nekorišćenje godišnjeg odmora pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 494.014,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 840/2017 od 12.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete za nekorišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da odluka o troškovima postupka ostaje nepromenjena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse i tumačenja prava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite, o kome je odlučeno pobijanom presudom, je naknada štete zbog izgubljene zarade za period od juna 2007. godine zaključno sa decembrom 2011. godine, jer je pravnosnažnom presudom poništeno rešenje tužene kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. O pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 i 61/05), koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudke prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog sledi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom slučaju, tužba radi naknade štete podneta je 29.06.2012. godine, a podneskom od 12.06.2015. godine, tužilac je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade isplati ukupan iznos od 2.419.869,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužene nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić