.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 890/2020
20.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, dr Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' a.d., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3909/19 od 18.11.2019. godine, u sednici održanoj 20.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3909/19 od 18.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 86/2019 od 24.09.2019. godine, tuženi je obavezan da za period od 23.02.2016. godine do 25.12.2017. godine, isplati tužiocu naknadu troškova za ishranu u toku rada i naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u iznosima navedenim u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i da na navedene iznose u korist tužioca obračuna i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.530,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 3909/19 od 18.11.2019. godine, odbio je žalbu tuženog i prvostepenu presudu potvrdio.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14, 87/18), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom tuženog ukazuje, a tiču se, u suštini, prava zaposlenih na isplatu toplog obroka i regresa. Naime, shvatanje Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom tuženog ukazuje izraženo je u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženom.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizije tuženog nije dozvoljena.
Tužbom podnetom 22.02.2019. godine, tužilac je tražio isplatu troškova na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 342.164,10 dinara. Podneskom od 04.06.2019. godine tužilac je snizio tužbeni zahtev i zatražio predmetnu naknadu u ukupnom iznosu od 310.789,45 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije tuženih nisu dozvoljene.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
