.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 891/2021
21.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Radnić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3324/20 od 13.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 21.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3324/20 od 13.11.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3324/20 od 13.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3154/19 od 28.07.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa isplati iznos od 47.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2014. godine pa do konačne isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 73.560,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3324/20 od 13.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Polazeći od razloga zbog kojih je tuženi izjavio reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Povodom revizijskih navoda kojima se prvenstveno ukazuje na neujednačenu sudsku praksu kao razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da su prvostepena i drugostepena presuda u ovom predmetu donete u skladu sa stavom izraženim u presudama ovog suda (među kojima je i presuda Rev2 2555/18 od 08.05.2019. godine), da potraživanje tužioca prema tuženom – isplata otpremnine i potraživanje tuženog prema tužiocu – isplata odobrenog zajma, nije podobno pribijanju jer se ne može zapleniti (član 341. stav 1. tačka 1. ZOO), imajući u vidu odredbu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije. Ova praksa Vrhovnog kasacionog suda ustanovljena je u skladu sa odlukama Ustavnog suda.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 28.07.2017. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
