U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca D.P. iz S., O.P., čiji je punomoćnik D.M., advokat iz P., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, O.š. M.P.-O. iz P., uz učešće umešača na strani tuženog B.M. iz P., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz P., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1849/13 od 12.06.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1849/13 od 12.06.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 1328/10 od 25.02.2013. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi, kao nezakonita, odluka o raspisivanju konkursa za prijem u radni odnos u O.š. M.P.-O. u P., nastavnika istorije na neodređeno vreme, sa nepunim radnim vremenom – 50% radnog vremena, objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 107/2009 dana 23.12.2009. godine, kao neosnovan. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi odluka o izboru B.M. za nastavnika istorije na neodređeno vreme, sa nepunim radnim vremenom i to 50% radnog vremena i da istoj prestane radni odnos kao nepropisno zasnovan. U trećem stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži direktoru O.š. M.P.-O. iz P. da sa tužiocem i sa O.š. B.R. iz P. ili O.š. B.K. iz S. pristupi zaključenju sporazuma o preuzimanju tužioca na radno mesto nastavnika istorije na neodređeno vreme sa nepunim radnim vremenom i to 50% radnog vremena. U četvrtom stavu izreke, obavezan je tužilac da umešaču, na ime troškova parničnog postupka isplati 33.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1849/13 od 12.06.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P1 1328/10 od 25.02.2013. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u toku školske 2008/2009 godine bio u radnom odnosu na neodređeno vreme u O.š. B.K. iz S. i tada je bio raspoređen na radno mesto nastavnika predmetne nastave sa 5% radnog vremena. U toku 2009/2010 godine, tužilac je bio raspoređen na poslove nastavnika istorije na neodređeno vreme sa 3,33% radnog vremena u ovoj o. š. – O.š. B.K. iz S.. Pored toga, u toku 2009/2010 školske godine, je bio raspoređen još i u O.š. B.R. iz P. na neodređeno vreme sa 35% radnog vremena, kao i u O.š. B.K. iz D.M. na određeno vreme sa 60% radnog vremena. Direktor O.š. M.P.-O. iz P. doneo je odluku o raspisivanje konkursa za prijem u radni odnos nastavnika istorije na neodređeno vreme, sa nepunim radnim vremenom i to sa 50% radnog vremena, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 109/2009, dana 23.12.2009. godine. Tužilac nije učestvovao na ovom konkursu, jer nije znao da je konkurs raspisan. Na tom konkursu je na poslove nastavnika istorije izabrana B.M. iz P., na neodređeno vreme, sa nepunim radnim vremenom i to sa 50% radnog vremena. Od 07.10.2010. godine, tužilac je zaposlen u O.š. B.R. iz P. na neodređeno vreme sa 100 % radnog vremena.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj navedene odluke o raspisivanju konkursa za prijem u radni odnos, kao i odluke o izboru jednog od učesnika konkursa za nastavnika istorije na neodređeno vreme, a samim tim i tužbeni zahtev kojim je traženo da se naloži direktoru osnovne škole za koju je raspisan konkurs da sa tužiocem i sa osnovnim školama u kojima je u to vreme radio, pristupi zaključenju sporazuma o preuzimanju tužioca na isto radno mesto.

Odredbom člana 130. stav 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), koja je važila u vreme raspisivanja konkursa, te se u konkretnom slučaju primenjuje, a koja je, pored ostalih, kasnije izmenjena (izmene i dopune su objavljene u „Službenim glasnicima RS“ broj 52/2011 i 55/2013), bilo je propisano da kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor organu upravljanja u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Odredbom stava 8. istog člana, bilo je propisano da, ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Kako tužilac nije učestvovao na konkursu, on nije ulagao ni prigovor organu upravljanja, a nije ni neizabrani kandidat po konkursu, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nije mogao da traži poništaj odluke o raspisivanju konkursa, jer nema aktivnu legitimaciju da traži poništaj navedene odluke. Kako tužilac nije bio učesnik konkursa, on nema aktivnu legitimaciju ni da traži poništaj odluke o izboru kandidata po istom konkursu.

Pošto su neosnovana prva dva tužbena zahteva, neosnovan je i tužbeni zahtev kojim je traženo da se naloži direktoru osnovne škole da sa tužiocem i sa osnovnim školama u kojima je u to vreme radio, pristupi zaključenju sporazuma o preuzimanju tužioca na radno mesto popunjeno po navedenom konkursu.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nema retroaktivno dejstvo, pa su revizijski navodi koji se u suštini svode na ukazivanje na povredu tužiočevog prava da bude preuzet sa liste zaposlenih iz člana 131. stav 1. Zakona, neosnovani. Odredbom člana 130. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09), propisano je da direktor ustanove raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos, dok je odredbom stava 3. istog člana, propisano da u postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, direktor ustanove pribavlja mišljenje organa upravljanja, nakon izvršene prethodne provere psihofizičke sposobnosti kandidata, dok proveru psihofizičke sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka. Odredbom člana 131. stav 1. navedenog zakona, propisano je da zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu člana 137. st. 2. i 3. ovog zakona, ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje. Odredbom člana 131. stav 2. navedenog zakona, propisano je da se lista iz stava 1. ovog člana utvrđuje do 15. avgusta za svaku narednu godinu, u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima, koji imaju pravo na preuzimanje, s tim da se pravo na preuzimanje ostvaruje sporazumom, uz saglasnost zaposlenog. Odredbom člana 137. stav 2. istog zakona, propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom. Odredbom stava 3. istog člana propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 72/2009 dana 03.09.2009. godine, stupio je na snagu dana 11.09.2009. godine.

U vreme kada je trebalo sačiniti listu zaposlenih, a to je do 15. 08. 2009. godine, ovaj zakon, koji je predvideo takvu obavezu, još nije bio na snazi. U momentu raspisivanja navedenog konkursa, 23.12.2009. godine, nije mogla da postoji, odnosno nije mogla da bude realizovana, obaveza tužene škole da listu zaposlenih iz člana 131. navedenog zakona, sačini za narednu godinu, odnosno školsku 2009/2010 godinu, već se ova zakonska obaveza mogla realizovati, a time i odnositi samo na budući period.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani, jer predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi, a koje je drugostepeni sud u pobijanoj presudi pravilno ocenio kao neosnovane, dajući pritom razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.