U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje T.Š. iz P., čiji je punomoćnik D.D., advokat iz P., protiv tuženog Zdravstvenog centra U. iz U., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1328/14 od 09.12.2014. godine, u sednici održanoj 04.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1328/14 od 09.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju P1 248/11 od 21.01.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog 0106 broj 3087 od 04.07.2011. godine i utvrdi da je stupanjem na rad dana 10.06.2011. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu medicinske sestre u odseku za kućno lečenje i negu Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih stanovnika OJ Dom Zdravlja P.. Stavom drugim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 1328/14 od 09.12.2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se u reviziji ukazuje na postojanje bitne povrede iz člana 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP, s obzirom da drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu od 25.03.2011. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme radi zamene radnice O.J., a do njenog povratka sa neplaćenog odsustva. O.J. je bila dužna da stupi na rad kod tuženog 01.06.2011. godine, zbog čega je tuženi rešenjem od 09.06.2011. godine tužilji otkazao ugovor o radu sa 01.06.2011. godine, istovremeno odredio da se tužilji radni odnos produžava za dane neiskorišćenog godišnjeg odmora i da zaključno prestaje sa 09.06.2011. godine. Odsutna radnica nije stupila na rad kod tuženog 01.06.2011. godine, zbog čega je tužilji od strane tuženog najpre dat usmeni nalog da nastavi sa radom od 10.06.2011. godine, a potom je doneto rešenje direktora tuženog od 04.07.2011. godine, kojim je stavljeno van snage rešenje o otkazu ugovora o radu od 25.03.2011. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje.

Članom 37. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05) propisano je da se radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

U konkretnom slučaju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. S obzirom da privremeno odsutna radnica nije stupila na rad po isteku odobrenog neplaćenog odsustva, to tužilji radni odnos faktički nije ni prestao sa 09.06.2011. godine. Kako nije došlo do povratka privremeno odsutnog zaposlenog, nije ni nastao pravni osnov za donošenje rešenja tuženog od 09.06.2011. godine, kojim je tužilji otkazan radni odnos, s obzirom da je tužilja nastavila da radi, pa navedeno rešenje nije ni proizvelo nikakvo pravno dejstvo. Imajući u vidu da nisu ni bili ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa tužilji, osporeno rešenje kojim je stavljeno van snage rešenje o otkazu ugovora o radu ima samo deklaratoran karakter, jer je njime usklađeno pravno sa faktičkim stanjem, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nema osnova za njegov poništaj.

Prema članu 32. istog zakona ugovor o radu se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (stav 1.). Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2.).

Tužilja je pre stupanja na rad zaključila ugovor o radu u pisanom obliku i isti je zasnovan do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. S obzirom da se odsutna radnica nije vratila na rad sa istekom odobrenog plaćenog odsustva, pravilno sudovi nalaze da tužilja dana 10.06.2011. godine nije stupila na rad i zasnovala radni odnos, već je nastavila da radi u skladu sa ranije zaključenim ugovorom o radu od 25.03.2011. godine, kojim je zasnovala radni odnos kod tuženog do povratka na rad odsutnog zaposlenog. Imajući u vidu da je tuženi doneo rešenje kojim je stavio van snage svoje ranije doneto rešenje o otkazu ugovora o radu tužilje, neosnovani su navodi revizije da je tužilja po osnovu zakona danom stupanja na rad 10.06.2011. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.