Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Už 119/10
11.03.2011. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Vesne Popović, Snežane Andrejević, Vlaste Jovanović i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom suda Radojkom Marinković, kao zapisničarem, odlučujući po žalbi Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Sektora za boračku i invalidsku zaštitu protiv presude Okružnog suda u Beogradu U.br. 292/09 od 24.09.2009. godine, uz učešće Ž.V. iz B, u predmetu priznavanja svojstva ratnog vojnog invalida, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 11.03.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

 

Žalba se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Okružnog suda u Beogradu U.br.292/09 od 24.09.2009. godine i predmet ustupa Upravnom sudu na ponovni postupak. O b r a z l o ž e nj e

 

Ožalbenom presudom uvažena je tužba tužioca Ž.V. iz B. i poništeno rešenje Sekretarijata za socijalnu zaštitu-Sektora za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave Beograda XIX-06 broj 731.3-14/2008 od 21.01.2009. godine, kojim je stavom prvim dispozitiva odbijena žalba Ž.V. izjavljena protiv rešenja Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-58/07 od 01.10.2007. godine kao neosnovana, stavom dva dispozitiva poništeno je rešenje Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-58/07 od 01.10.2007. godine, a stavom tri dispozitiva osporenog rešenja odbijen je predlog Ž.V. za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa (ranije Uprave za boračku i invalidsku zaštitu gradske uprave) XII-03 broj 58.1-167/99 od 28.01.2000. godine, kojim je odbijen njegov zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida. Prvostepenim rešenjem Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-58/07 od 01.10.2007. godine u stavu prvom dispozitiva dozvoljeno je ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-22/99 od 21.09.1999. godine, a u stavu dva dispozitiva odbijen je zahtev tužioca za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida kao neosnovan.

Žalilac, Sekretarijat za socijalnu zaštitu-Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave Grada Beograda podnetom žalbom pobija zakonitost presude Okružnog suda u Beogradu U.br.292/09 od 24.09.2009. godine navodeći da je Okružni sud kod donošenja presude zanemario smisao odredbe člana 92. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca kojom je propisano da se postupak o pravima po ovom zakonu okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva može obnoviti po isteku rokova predviđenih u saveznom zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, te da sa ovih razloga nije u mogućnosti da postupi po nalogu suda i predlog tužioca odbaci u smislu člana 246. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Predlaže da sud žalbu uvaži i ukine pobijanu presudu, a tužbu odbije kao neosnovanu.

Ž.V. iz B, kome je žalba uredno dostavljena, nije dostavio u ostavljenom roku odgovor na žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je,postupajući na osnovu člana 77. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. glasnik RS'' broj 111/09) i ispitujući zakonitost ožalbene presude u granicama zahteva iz žalbe, u smislu člana 48. u vezi člana 50. stav 4. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. list SRJ'' broj 46/96), a nakon ocene navoda žalbe i spisa predmeta, našao:

Žalba je osnovana.

Odredbom člana 92. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Sl. list SRJ'' br. 24/98... 25/00) propisano je da se postupak za rešavanje o pravima po ovom zakonu, okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku, može obnoviti i po isteku rokova predviđenih za obnovu postupka u saveznom zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak. Stavom 2. istog člana zakona propisano je ako je predlog za obnovu postupka podnesen u roku od 5 godina od dana dostavljanja rešenja stranci, u postupku obnove primenjuju se propisi koji su važili u vreme donošenja rešenja, a ako je predlog podnesen po isteku tog roka primenjuju se propisi koji važe u vreme podnošenje predloga za ovnovu postupka.

Iz dostavljenih spisa vidi se da je Ž.V. podneo dana 22.09.1999. godine zahtev za ostvarivanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu oboljenja kičme i leve noge, kao posledice boravka na ratištu u periodu od 1991. do 1995. godine i da je rešenjem prvostepenog organa II-03 broj 580-22/99 od 01.09.1999. godine njegov zahtev odbijen. Nadalje se iz spisa vidi da je tužilac protiv ovog prvostepenog rešenja uložio žalbu koja je rešenjem drugostepenog organa od 28.01.2000. godine odbijena kao neosnovana, te da je dana 21.09.2006. godine podneo predlog za ponavljanje navedenog postupka. Odlučujući o ovom predlogu za ponavljanje, tuženi organ je prema obrazloženju osporenog rešenja našao da je predlog blagovremen i izjavljen od ovlašćenog lica, ali da priloženi dokazi ne mogu dovesti do drugačijeg rešenja u predmetnoj pravnoj stvari.

Ceneći zakonitost osporenog rešenja, a prema obrazloženju ožalbene presude Okružni sud u Beogradu je tužbu uvažio i poništio osporeno rešenje jer je zaključio da je tuženi organ pogrešno primenio odredbe člana 246. Zakona o opštem upravnom postupku kada je našao da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen ali da nije zasnovan na okolnostima koje čine verovatnim drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Po oceni Okružnog suda, tuženi organ je pogrešno osporenim rešenjem odbio predlog tužioca za ponavljanje postupka umesto da je taj predlog primenom odredbe člana 246. stav 2. zaključkom odbacio, s obzirom da iz spisa proizilazi da je rešenje drugostepenog organa od 28.01.2000. godine tužilac Ž.V. uredno primio dana 14.02.2000. godine, a da je predlog za ponavljanje postupka podneo dana 21.09.2006. godine. Polazeći od navedenog, Okružni sud u Beogradu je ožalbenom presudom naložio tuženom da u ponovnom postupku oceni da li je predlog tužioca podnet u roku od 5 godina od dana dostavljanja tog rešenja kao i da li ima mesta primeni odredbe člana 92. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca radi ocene blagovremenosti istog. Time su obrazloženje presude i nalog suda tuženom protivrečni, jer sud sam utvrđuje da je tuženi organ trebalo da odbaci predlog za ponavljanje postupka kao neblagovremen, a zatim nalaže tuženom da u ponovnom postupku oceni blagovremenost istog predloga.

Polazeći od iznetog činjeničnog i pravnog stanja ove stvari, Vrhovni kasacioni sud nalazi i da se ožalbenom presudom pogrešno nalaže tuženom organu da u ponovnom postupku oceni da li je predlog za ponavljanje postupka podnet u roku od 5 godina, a s obzirom na navedenu odredbu člana 92. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koju i sam sud navodi u pobijanoj presudi. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda blagovremenost predloga za ponavljanje postupka okončanog rešenjem drugostepenog organa donetog u pravnoj stvari priznavanja svojstva ratnog vojnog invalida, imajući u vidu predmet postupka, ceni se prema odredbi člana 92. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koji kao lex specialis određuje da se postupak za rešavanje o pravima po ovom zakonu može obnoviti i po isteku rokova propisanih Zakonom o opštem upravnom postupku. Tuženi organ je u osporenom rešenju i ocenio da je predlog za ponavljanje blagovremen, a to je izričitim pozivanjem na odredbu člana 92. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca  zaključeno i u prvostepenom rešenju. Stoga Okružni sud u Beogradu nije imao osnova da ožalbenom presudom nalaže tuženom organu da u ponovnom postupku utvrdi da li ima mesta primeni odredbe člana 92. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, već da oceni da li je tuženi organ pravilno zaključio da je predlog blagovremen.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba osnovana pa je primenom člana 77. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. glasnik RS'' broj 111/09), a na osnovu člana 49. stav 2. i 3. u vezi sa članom 50. stav 4. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. list SRJ'' broj 46/96) doneo odluku kao u dispozitivu ove presude i predmet na osnovu člana 90. stav 2. u vezi sa članom 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova ustupio Upravnom sudu koji je dužan da u ponovnom postupku raspravi pitanja na koja je ukazano ovom presudom.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

 

 

Zapisničar,                                                               Predsednik veća - sudija,

Radojka Marinković,s.r.                                          Snežana Živković,s.r.

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Vesne Popović, Snežane Andrejević, Vlaste Jovanović i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom suda Radojkom Marinković, kao zapisničarem, odlučujući po žalbi Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Sektora za boračku i invalidsku zaštitu protiv presude Okružnog suda u Beogradu U.br. 292/09 od 24.09.2009. godine, uz učešće Ž.V. iz B, u predmetu priznavanja svojstva ratnog vojnog invalida, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 11.03.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

 

Žalba se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Okružnog suda u Beogradu U.br.292/09 od 24.09.2009. godine i predmet ustupa Upravnom sudu na ponovni postupak. O b r a z l o ž e nj e

 

Ožalbenom presudom uvažena je tužba tužioca Ž.V. iz B. i poništeno rešenje Sekretarijata za socijalnu zaštitu-Sektora za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave Beograda XIX-06 broj 731.3-14/2008 od 21.01.2009. godine, kojim je stavom prvim dispozitiva odbijena žalba Ž.V. izjavljena protiv rešenja Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-58/07 od 01.10.2007. godine kao neosnovana, stavom dva dispozitiva poništeno je rešenje Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-58/07 od 01.10.2007. godine, a stavom tri dispozitiva osporenog rešenja odbijen je predlog Ž.V. za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog organa (ranije Uprave za boračku i invalidsku zaštitu gradske uprave) XII-03 broj 58.1-167/99 od 28.01.2000. godine, kojim je odbijen njegov zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida. Prvostepenim rešenjem Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-58/07 od 01.10.2007. godine u stavu prvom dispozitiva dozvoljeno je ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za finansije, privredu i društvene delatnosti Opštine Čukarica II-03 broj 580-22/99 od 21.09.1999. godine, a u stavu dva dispozitiva odbijen je zahtev tužioca za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida kao neosnovan.

Žalilac, Sekretarijat za socijalnu zaštitu-Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave Grada Beograda podnetom žalbom pobija zakonitost presude Okružnog suda u Beogradu U.br.292/09 od 24.09.2009. godine navodeći da je Okružni sud kod donošenja presude zanemario smisao odredbe člana 92. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca kojom je propisano da se postupak o pravima po ovom zakonu okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva može obnoviti po isteku rokova predviđenih u saveznom zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, te da sa ovih razloga nije u mogućnosti da postupi po nalogu suda i predlog tužioca odbaci u smislu člana 246. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Predlaže da sud žalbu uvaži i ukine pobijanu presudu, a tužbu odbije kao neosnovanu.

Ž.V. iz B, kome je žalba uredno dostavljena, nije dostavio u ostavljenom roku odgovor na žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je,postupajući na osnovu člana 77. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. glasnik RS'' broj 111/09) i ispitujući zakonitost ožalbene presude u granicama zahteva iz žalbe, u smislu člana 48. u vezi člana 50. stav 4. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. list SRJ'' broj 46/96), a nakon ocene navoda žalbe i spisa predmeta, našao:

Žalba je osnovana.

Odredbom člana 92. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Sl. list SRJ'' br. 24/98... 25/00) propisano je da se postupak za rešavanje o pravima po ovom zakonu, okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku, može obnoviti i po isteku rokova predviđenih za obnovu postupka u saveznom zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak. Stavom 2. istog člana zakona propisano je ako je predlog za obnovu postupka podnesen u roku od 5 godina od dana dostavljanja rešenja stranci, u postupku obnove primenjuju se propisi koji su važili u vreme donošenja rešenja, a ako je predlog podnesen po isteku tog roka primenjuju se propisi koji važe u vreme podnošenje predloga za ovnovu postupka.

Iz dostavljenih spisa vidi se da je Ž.V. podneo dana 22.09.1999. godine zahtev za ostvarivanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu oboljenja kičme i leve noge, kao posledice boravka na ratištu u periodu od 1991. do 1995. godine i da je rešenjem prvostepenog organa II-03 broj 580-22/99 od 01.09.1999. godine njegov zahtev odbijen. Nadalje se iz spisa vidi da je tužilac protiv ovog prvostepenog rešenja uložio žalbu koja je rešenjem drugostepenog organa od 28.01.2000. godine odbijena kao neosnovana, te da je dana 21.09.2006. godine podneo predlog za ponavljanje navedenog postupka. Odlučujući o ovom predlogu za ponavljanje, tuženi organ je prema obrazloženju osporenog rešenja našao da je predlog blagovremen i izjavljen od ovlašćenog lica, ali da priloženi dokazi ne mogu dovesti do drugačijeg rešenja u predmetnoj pravnoj stvari.

Ceneći zakonitost osporenog rešenja, a prema obrazloženju ožalbene presude Okružni sud u Beogradu je tužbu uvažio i poništio osporeno rešenje jer je zaključio da je tuženi organ pogrešno primenio odredbe člana 246. Zakona o opštem upravnom postupku kada je našao da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen ali da nije zasnovan na okolnostima koje čine verovatnim drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Po oceni Okružnog suda, tuženi organ je pogrešno osporenim rešenjem odbio predlog tužioca za ponavljanje postupka umesto da je taj predlog primenom odredbe člana 246. stav 2. zaključkom odbacio, s obzirom da iz spisa proizilazi da je rešenje drugostepenog organa od 28.01.2000. godine tužilac Ž.V. uredno primio dana 14.02.2000. godine, a da je predlog za ponavljanje postupka podneo dana 21.09.2006. godine. Polazeći od navedenog, Okružni sud u Beogradu je ožalbenom presudom naložio tuženom da u ponovnom postupku oceni da li je predlog tužioca podnet u roku od 5 godina od dana dostavljanja tog rešenja kao i da li ima mesta primeni odredbe člana 92. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca radi ocene blagovremenosti istog. Time su obrazloženje presude i nalog suda tuženom protivrečni, jer sud sam utvrđuje da je tuženi organ trebalo da odbaci predlog za ponavljanje postupka kao neblagovremen, a zatim nalaže tuženom da u ponovnom postupku oceni blagovremenost istog predloga.

Polazeći od iznetog činjeničnog i pravnog stanja ove stvari, Vrhovni kasacioni sud nalazi i da se ožalbenom presudom pogrešno nalaže tuženom organu da u ponovnom postupku oceni da li je predlog za ponavljanje postupka podnet u roku od 5 godina, a s obzirom na navedenu odredbu člana 92. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koju i sam sud navodi u pobijanoj presudi. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda blagovremenost predloga za ponavljanje postupka okončanog rešenjem drugostepenog organa donetog u pravnoj stvari priznavanja svojstva ratnog vojnog invalida, imajući u vidu predmet postupka, ceni se prema odredbi člana 92. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koji kao lex specialis određuje da se postupak za rešavanje o pravima po ovom zakonu može obnoviti i po isteku rokova propisanih Zakonom o opštem upravnom postupku. Tuženi organ je u osporenom rešenju i ocenio da je predlog za ponavljanje blagovremen, a to je izričitim pozivanjem na odredbu člana 92. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca  zaključeno i u prvostepenom rešenju. Stoga Okružni sud u Beogradu nije imao osnova da ožalbenom presudom nalaže tuženom organu da u ponovnom postupku utvrdi da li ima mesta primeni odredbe člana 92. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, već da oceni da li je tuženi organ pravilno zaključio da je predlog blagovremen.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba osnovana pa je primenom člana 77. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. glasnik RS'' broj 111/09), a na osnovu člana 49. stav 2. i 3. u vezi sa članom 50. stav 4. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. list SRJ'' broj 46/96) doneo odluku kao u dispozitivu ove presude i predmet na osnovu člana 90. stav 2. u vezi sa članom 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova ustupio Upravnom sudu koji je dužan da u ponovnom postupku raspravi pitanja na koja je ukazano ovom presudom.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

 

 

Zapisničar,                                                               Predsednik veća - sudija,

Radojka Marinković,s.r.                                          Snežana Živković,s.r.