.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 220/2018
23.08.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Slađane Nakić Momirović, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu Društva sa ograničenom odgovornošću za promet i usluge AA, iz ..., ulica ..., koga zastupa punomoćnik Snežana Arsić, advokat iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 21 U 5686/16 od 25.04.2018. godine, uz učešće protivne stranke Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Uprave saobraćajne policije, u predmetu inspekcijskih mera, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 23.08.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA presuda Upravnog suda 21 U 5686/16 od 25.04.2018. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Prvim stavom dispozitiva pobijane presude odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Uprave saobraćajne policije 03/7 broj 223-56/16 od 29.02.2016. godine, kojim se tužiocu oduzima ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila u objektu koji se nalazi u ..., .... Drugim stavom dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede pravila postupka i pogrešne primene zakona, podnosilac zahteva osporava zakonitost pobijane presude zbog povrede prava na pravično suđenje zagarantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i povrede prava stranke na pristup sudu. Ističe da pobijanom presudom nisu obrazloženi svi navodi tužbe niti su cenjeni dokazi na koje je tužbom ukazano. Dalje navodi da se u konkretnom slučaju radi o pravnoj praznini koja je postojala u prethodnom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije, a koja se tiče utvrđivanja podataka o masi nosivosti i najvećoj dozvoljenoj masi vozila. Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je ovlašćeno da vrši kontrolu rada tehničkog pregleda je periodično donosilo uputstva i dostavljalo ih pravnim licima ovlašćenim za tehnički pregled. Podnosilac zahteva je uvek postupao po tim uputstvima. Kako je nosivost određena od strane proizvođača, a masa takođe određena merenjem i utvrđena od strane proizvođača, to radnik na tehničkom pregledu nije ovlašćen da menja već date podatke od strane proizvođača, pa iz tih razloga svako neslaganje podataka ne može biti krivica ovlašćenih subjekata za tehnički pregled, već se ista mora tražiti u pratećoj dokumentaciji vozila, počev od prve registracije vozila, kada su se morali na računu ili uvoznoj dokumentaciji priložiti tehnički podaci o vozilu. Prilikom tehničke kontrole unošeni su tačni podaci, preuzimanjem sa tehničke pločice na vozilu i sa računa za vozilo a u zapisniku o kontroli je navedeno da se sve evidencije vode na propisan način i da su svi uređaji ispravni, zbog čega smatra da se ne može prihvatiti kao pravilno zaključivanje iz pobijanog rešenja i presude da je podnosilac zahteva vršio tehnički pregled vozila nesavesno i da nije postupao na propisan način. Predlaže da sud zahtev uvaži, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje. Ističe zahtev za naknadu troškova za sastavljanje zahteva sa paušalom u iznosu od 72.000,00 dinara.
Protivna stranka u odgovoru na zahtev navodi da u svemu ostaje kod razloga navedenih u obrazloženju osporenog rešenja i predlaže da sud zahtev kao neosnovan odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je osporenim rešenjem tuženi organ tužiocu oduzeo ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda, budući da je u provedenom upravnom postupku, a na osnovu dokaza na koje se tuženi pozvao u obrazloženju osporenog rešenja, a koji se nalazi i u spisima predmeta dostavljenim uz odgovor na tužbu, utvrđeno da tužilac nije tačno utvrdio tehničke podatke vozila navedene u obrazloženju osporenog rešenja i u zapisniku o izvršenom nadzoru. Pri tome, tužilac je za predmetna vozila izdao registracione listove sa overenom tehničkom ispravnošću vozila, iako postoje neslaganja u pogledu tehničkih karakteristika vozila.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano navodima zahteva ukazuje da Upravni sud u pobijanoj presudi nije ocenio navode tužbe, čime je povredio pravo podnosioca ovog zahteva na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Upravni sud je pobijanom presudom u potpunosti prihvatio razloge osporenog rešenja koji su tužbom detaljno osporeni, a u obrazloženju nije cenio navode tužbe kojima se ukazuje da je tužilac prilikom tehničkog pregleda vozila u svemu postupao prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave Požarevac o popunjavanju registracionog lista, a uz tužbu je dostavio uputstvo za popunjavanje prve strane registracionog lista koje mu je dostavljeno dopisom Odeljenja saobraćajne policije broj 270/10 od 31.12.2010. godine, kao i dopunu istog broj 679/11 od 01.08.2011. godine i dopunu broj 64/12 od 20.01.2012. godine. Podnosilac zahteva je u podnetoj tužbi, što ponavlja i u zahtevu, detaljno ukazao na povrede pravila postupka i povrede zakona u odnosu na odlučne činjenice koje su od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke u ovom upravno-sudskom postupku, ističući da se u radu u svemu pridržavao uputstava Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Uprave saobraćajne policije u pogledu utvrđivanja tehničkih podataka vozila, koje je Upravni sud morao da oceni u smislu člana 41. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Time što je propustio da oceni navedene dokaze, kao i navode tužbe kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, ili da navede razloge zbog kojih smatra da su bez značaja prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud je povredio pravo podnosioca zahteva na pravično suđenje.
Sud je, saglasno odredbama člana 165. Zakona o parničnom postupku, čija je shodna primena propisana članom 74. Zakona o upravnim sporovima, s obzirom da je zahtev uvažio, ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, ostavio da se o troškovima postupka povodom pravnog leka odluči u konačnoj odluci.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 23.08.2018. godine, Uzp 220/2018
Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
