.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 233/2017
22.06.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Ljubice Milutinović, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Komisije za zaštitu konkurencije, Beograd, Savska broj 25, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 22 U 4016/16 od 26.10.2016. godine, sa protivnom strankom AA, preduzetnikom STKR ''BB'' ..., koju zastupa punomoćnik Saša Jovanović, advokat iz ..., ..., u predmetu zaštite konkurencije, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 22.06.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Stavom I dispozitiva pobijane presude uvažena je tužba AA iz ... i poništeno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije broj 4/0-02-26/2016-2, veza broj: 4/0-02-539/2015-1 od 28.01.2016. godine, u stavu drugom, trećem u delu koji se odnosi na tužilju i četvrtom – alineja treća – dispozitiva navedenog rešenja. Poništenim delom navedenog rešenja Komisije za zaštitu konkurencije od 28.01.2016. godine utvrđeno je da je AA, STR ''BB'', ..., učinila povredu konkurencije iz člana 10. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti konkurencije i određuje se mera zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini od 02,% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u 2014. godini obračunatog u skladu sa članom 7. Zakona, odnosno 13.445,00 dinara. Stavom II dispozitiva pobijane presude, obavezuje se Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije da tužilji AA, preduzetniku STKR ''BB'' ..., naknadi troškove upravnog spora u iznosu od 35.870,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnosilac navodi da je pobijana presuda doneta uz povrede Zakona o zaštiti konkurencije i Uredbe o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane. Ističe da je pogrešno stanovište suda da je Komisija bila dužna da naročito oceni volju ugovornih strana u pogledu cilja zaključenja ugovora da bi se utvrdilo da li je došlo do zaključenja restriktivnog sporazuma koji nije izuzet iz zakona. Smatra da zaključeni ugovor predstavlja pravni osnov za izvršenje određenog posla koji je predmet ugovora, a takav pravni postupak ne mora nikada da bude izvršen, što ne isključuje zakonom propisanu povredu konkurencije saglasno odredbama člana 68. stav 1. tačka 3. Zakona o zaštiti konkurencije. Predlaže da sud zahtev uvaži, ukine pobijanu presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka nije dostavila odgovor na zahtev, iako joj je isti prema povratnici u spisima predmeta uredno dostavljen na odgovor.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude, osnovano se tužbom ukazuje na to da je tuženi organ, odluku kao u stavu drugom, trećem i četvrtom alineja treća dispozitiva osporenog rešenja doneo na osnovu nepravilno utvrđenih činjenica, te stoga na osnovu nepravilne primene zakona. Prema oceni suda, nije dovoljno da je tužilja potpisala jedan primerak ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji kao preduzetnik, odnosno vlasnik STKR ''BB'' iz ..., pri čemu treba imati u vidu da STKR nije pravno lice, kako to tuženi navodi u osporenoj odluci, i da je predmetna roba isporučena da bi se ova radnja mogla podvesti pod odredbu člana 68. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti konkurencije. Tek nakon nesumnjivo utvrđene volje stranaka i cilja zaključenja konkretnog ugovora, ima uslova za ocenu da li je došlo do zaključenja restriktivnog sporazuma koji nije izuzet iz zabrane, odnosno, zaključenja ugovora, koji sadrži restriktivnu odredbu u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, pa tek onda i uslova za primenu člana 68. stav 1. tačka 2. istog zakona, posebno imajući u vidu odredbe člana 3. stav 1. tačka 1. i člana 9. istog zakona. Osim toga, iz zapisnika o usmenoj raspravi od 05.01.2016. godine proizilazi da je, tokom provedenog postupka na toj usmenoj raspravi zaključkom odbijen predlog da se sasluša stranka u postupku AA, pa je kontradiktoran navod tuženog da se ova stranka nije odazvala pozivu za usmenu javnu raspravu, koja je tog dana održana, na kojoj bi mogla da iznese činjenice i dokaze za koje tuženi nalazi da nije isticala u toku postupka.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Pri tome su pobijanom presudom ocenjena pitanja i okolnosti, koja su mogla biti od uticaja na zakonitost osporenog rešenja i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva i nalazi da su isti neosnovani, sa razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude, a u ponovnom postupku tuženi organ će imajući u vidu pravno shvatanje i primedbe suda u pogledu postupka nakon što izvede sve relevantne dokaze utvrditi odlučne činjenice, od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava i pravilna ocena da li je u konkretnom slučaju došlo do zaključivanja restriktivnog sporazuma, odnosno restriktivne odredbe sporazuma, pri čemu će saglasno odredbi člana 34. Zakona o zaštiti konkurencije omogućiti tužilji učešće u postupku, jer je Komisija dužna da zasnuje svoje rešenje na činjenicama i okolnostima sa kojima je prethodno upoznala stranku i na koje je stranka imala priliku da se izjasni.
Sa iznetih razloga, nalazeći da su navodi zahteva neosnovani i da ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 22.06.2017. godine, Uzp 233/2017
Zapisničar, Predsednik veća –sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
