Uzp 402/2021 4.1.2.7.1; 4.1.1.4.2

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 402/2021
11.02.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz Republike ..., ..., ..., ... ..., koga zastupa punomoćnik Vladan Gotovac, advokat iz ..., ... .../..., za preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 16 U 8000/20 od 14.10.2021. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom finansija Republike Srbije, Upravom za javni dug, u predmetu neisplaćene devizne štednje, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 11.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

ODBIJA SE zahtev podnosioca zahteva za naknadu troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave za javni dug broj ...-.../...-... od 02.03.2020. godine, kojim je odbačena kao neblagovremena prijava potraživanja koju je podneo AA, ovde podnosilac zahteva za preispitivanje sudske odluke, zavedena pod brojem ...-.../...-... . Stavom drugim dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.

U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede pravila postupka koje je od bitnog uticaja na rešenje ove upravne stvari i povrede zakona, drugog propisa i opšteg akta, podnosilac ponavlja navode tužbe i tvrdi da ni na jedan način nije mogao ranije da sazna za javni poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje jer živi u ruralnom području, ne čita novine i ne koristi internet. Ukazuje i da propuštanjem roka ne može da izgubi pravo na prijavu potraživanja stare devizne štednje jer u situaciji kad je odvajao određenu svotu novca i polagao ga kao svoju štednju on na povraćaj istog nije mogao izgubiti pravo. Naime, njegov novac se nalazi u budžetu Republike Srbije, a rok za podnošenje prijave propisan Zakonom o staroj deviznoj štednji nije od značaja za ostvarivanje predmetnog prava. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine a traži i naknadu troškova postupka.

Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je po oceni Upravnog suda odlučio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbacio kao neblagovremenu prijavu potraživanja tužioca po osnovu devizne štednje i za svoju odluku je dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata Upravni sud. Ovo stoga što iz spisa predmeta i razloga obrazloženja osporenog rešenja, a što se tužbom i ne spori, proizlazi da je tužilac na osnovu javnog poziva za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje objavljenog dana 23.02.2017. godine u visokotiražnim dnevnim listovima koji se distribuiraju na celoj teritoriji bivše republike SFRJ (bliže navedenim u obrazloženju osporenog rešenja) i na zvaničnim internet prezentacijama tuženog, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije i u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 13/17 od 24.02.2017. godine, prijavu potraživanja, koja je evidentirana pod brojem ...-.../...-... podneo dana 04.02.2020. godine. Stoga je tuženi organ, na predlog Komisije za izradu predloga o utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje, primenom člana 16. stav 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, doneo osporeno rešenje. Naime, kako je rok za podnošenje prijave počeo da teče objavljivanjem poziva dana 23.02.2017. godine, a saglasno članu 11. stav 1. navedenog zakona istekao dana 23.02.2019. godine, to je, po oceni Upravnog suda, pravilan zaključak tuženog organa da je prijava podneta po isteku roka od dve godine od dana objavljivanja poziva i da je stoga treba odbaciti kao neblagovremenu. Upravni sud je u pobijanoj presudi ocenio da nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja navodi tužbe kojima se ukazuje na razloge zbog kojih tužilac nije mogao da u zakonom propisanom roku blagovremeno podnese prijavu potraživanja. Ovo sa razloga što je poziv za podnošenje prijava potraživanja po osnovu devizne štednje tuženi organ objavio u skladu sa odredbom člana 10. st. 1. i 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, iz čega sledi da je, bez bilo kakvih ograničenja, bio javno dostupan i precizan u pogledu roka u kome se može podneti prijava potraživanja, a koji rok je predviđen i članom 11. stav 1. navedenog zakona, takođe objavljenog u „Službenom glasniku RS“. U vezi sa iznetim sud ukazuje i na ustaljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj načelo zakonitosti, koje se odnosi i na kvalitet zakona, podrazumeva da zakon treba da bude adekvatno dostupan i predvidljiv – formulisan sa dovoljno preciznosti da pojedincu omogući da, u meri koja je razumna u datim okolnostima, predvidi posledice koje određena radnja može imati (videti The Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva (broj 1) presuda od 26. aprila 1979. godine, serija A broj 30, str. 31, stav 39;). Imajući u vidu izneto Upravni sud nalazi da je tužilac propuštanjem da podnese prijavu potraživanja u dovoljno jasnom i predvidivom zakonskom roku, iz razloga na koje se poziva, doveo sebe u situaciju da njegova prijava bude odbačena kao neblagovremena, sa kog razloga nisu osnovani navodi tužbe da propuštanjem roka ne može da izgubi pravo na prijavu potraživanja stare devizne štednje. Ovo iz razloga jer se radi o prekluzivnom roku čijim protekom se gubi pravo na predmetno potraživanje.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu zakona. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporene odluke i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 10. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“ br. 108/16, 113/17 i 52/19), propisano je: da će radi utvrđivanja prava iz člana 9. ovog zakona, uprava objaviti poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u po jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ (stav 1); da će se poziv iz stava 1. ovog člana objaviti i na zvaničnim internet prezentacijama Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije (stav 2).

Odredbom člana 11. istog zakona propisano je da se prijava potraživanja može podneti u roku od dve godine od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ iz člana 10. stav 1. tog zakona (stav 1), a da se po isteku roka iz stava 1. ovog člana gubi pravo na potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona (stav 2).

Prema odredbi člana 16. stav 2. istog zakona, uprava odbacuje prijavu potraživanja, između ostalog i ako je prijava neblagovremena.

Kako je rok za podnošenje prijave potraživanja počeo da teče objavljivanjem poziva za prijavu potraživanja dana 23.02.2017. godine i, saglasno citiranom članu 11. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, rok istekao nakon dve godine, dana 23.02.2019. godine, te kako je tužilac prijavu potraživanja podneo dana 04.02.2020. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilna ocena tuženog organa i Upravnog suda da je prijava potreživanja tužioca neblagovremena.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva da podnosilac ni na jedan način nije mogao ranije da sazna za javni poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje zato što živi u ruralnom području, ne čita novine i ne koristi internet, pa je našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu osporenog rešenja i pobijane presude jer se radi o dovoljno dugom dvogodišnjem zakonskom roku za podnošenje prijave.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić