Protivna stranka Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u ponovnom postupku povodom Odluke Ustavnog suda Už – 10107/2017 od 15.10.2020. godine, u odgovoru na zahtev ostala je u svemu pri razlozima iz osporenog zaključka kojim je odbačen, kao neblagovremen, zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva.

Protivna stranka „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd je u ponovnom postupku u odgovoru na zahtev navela da je dana 01.07.2015. godine izvršena statusna promena pripajanja kod Privrednog društva za distribuciju električne energije „Elektrodistribucija Beograd“ d.o.o. Beograd, kao društva sticaoca, i privrednih društava za distribuciju električne energije „Elektrovojvodina“ d.o.o. Novi Sad, “Elektrosrbija“ d.o.o. Kraljevo, „Jugoistok“ d.o.o. Niš i „Centar“ d.o.o. Kragujevac, kao društava koja prestaju da postoje pripajanjem i nastavljaju da posluju pod imenom Privredno društvo za distribuciju električne energije „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd. Ova protivna stranka je navela da nije učestvovala u predmetnom upravnom sporu i da zbog toga nije u mogućnosti da se izjasni o dostavljenom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu odlučivao u ponovnom postupku u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už 10107/2017 od 15.10.2020. godine, kojom je usvojena ustavna žalba Privrednog društva „Eko engineering 2000“ d.o.o. iz Mladenovca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 349/17 od 23. avgusta 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 349/17 od 23.08.2017. godine i određeno da ovaj sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda 12 U 12735/15 od 26.05. 2017. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 349/17 od 23.08.2017. godine odbačen je, kao nedozvoljen, zahtev podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda 12 U 12735/15 od 26.05.2017. godine, sa obrazloženjem da je Republička komisija o podnetom zahtevu za zaštitu prava odlučivala u svojstvu drugostepenog organa u upravnom postupku.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už – 10107/2017 od 15.10.2020. godine, koja je opšteobavezujuća saglasno odredbama člana 166. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/2006) i člana 7. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/2007, 99/2011, 18/2013 – Odluka US, 103/2015 i 40/2015 i dr. zakon), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za preispitivanje pobijane presude dozvoljen.

Po oceni Ustavnog suda izraženoj u Odluci Už – 10107/2017 od 15.10.2020. godine, koju u potpunosti prihvata Vrhovni kasacioni sud, sistem zaštite prava u Zakonu o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12, 14/15 i 68/15) zasnovan je na načelu dvostepenosti, što podrazumeva da odluku o podnetom zahtevu za zaštitu prava u prvom stepenu donosi naručilac, dok u drugom stepenu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i njene drugostepene odluke podležu sudskoj kontroli u upravnom sporu. Međutim, ukoliko naručilac ne donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava, već odgovor na zahtev sa kompletnom dokumentacijom dostavi Republičkoj komisiji radi odlučivanja o zahtevu u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama, izostaje odluka naručioca o zahtevu u prvom stepenu a odluku o zahtevu donosi Republička komisija. Saglasno odredbama člana 159. st. 1. i 2. navedenog zakona, protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor. Sledom navedenog, u situaciji kada je predmet upravnog spora ocena zakonitosti odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojom je o zahtevu za zaštitu prava odlučeno u prvom i jedinom stepenu, protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu na osnovu člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

S obzirom na to da je u ovom konkretnom slučaju pobijanom presudom Upravnog suda odbijena tužba podnosioca zahteva podneta protiv zaključka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev za zaštitu prava podnosioca, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev za preispitivanje pobijane presude dozvoljen.

Postupajući ponovo po podnetom zahtevu kao dozvoljenom i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev nije osnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je zaključio da je tužilac zahtev za zaštitu zakonitosti podneo neblagovremeno, odnosno po isteku roka za njegovo podnošenje propisanog odredbom člana 149. stav 6. Zakona o javnim nabavkama. Ovo stoga što je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, odluka o dodeli ugovora u predmetnom postupku javne nabavke poslata tužiocu elektronskom poštom dana 28.05.2015. godine, pri čemu je rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava počeo da teče narednog dana od dana dostavljanja odluke o dodeli ugovora, odnosno 29.05.2015. godine, a da je tužilac prijem navedene odluke putem elektronske pošte potvrdio dana 02.06.2015. godine, da bi zahtev za zaštitu prava podneo dana 11.06.2015. godine, po proteku roka za njegovo podnošenje.

Osporenim zaključkom Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki broj 4-00-1612/2015 od 06.08.2015. godine, odbačen je zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva, podnet u otvorenom postupku javne nabavke – kablovske spojnice i završnice za uljane kablove 35kv i 10kv, broj javne nabavke 9/2015, naručioca „Elektrodistribucija Beograd“ d.o.o Beograd, kao neblagovremen nakon što je Republička komisija utvrđujući procesne pretpostavke za postupanje po podnetom zahtevu za zaštitu prava, a nakon pregleda dostavljene dokumentacije utvrdila da je odluku o dodeli ugovora broj 8300-958 od 28.05.2015. godine, naručilac poslao podnosiocu zahteva putem elektronske pošte dana 28.05.2015. godine u 14,44 časova, uz zahtev za potvrdu prijema odluke. Podnosilac zahteva je potvrdio prijem odluke dana 02.06.2015. godine u 11,20 časova putem elektronske pošte i 11.06.2015. godine u pisarnici naručioca podneo zahtev za zaštitu prava. Naručilac je 16.06.2015. godine dostavio Republičkoj komisiji odgovor na zahtev sa dokumentacijom. Republička komisija je 06.08.2015. godine donela zaključak o odbacivanju zahteva kao neblagovremenog, jer je podnet nakon proteka roka od deset dana propisanog za podnošenje zahteva članom 149. stav 6. Zakona o javnim nabavkama.

Odredbom člana 149. stav 6. Zakona o javnim nabavkama propisano je da posle donošenja odluke o dodeli ugovora, odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, odluke o priznavanju kvalifikacije i odluke o obustavi postupka, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je deset dana od dana prijema odluke, a u slučaju javne nabavke male vrednosti pet dana od dana prijema odluke.

Odredbom člana 108. stav 6. navedenog zakona propisano je da je naručilac dužan da odluku o dodeli ugovora dostavi na način da je ponuđači prime u najkraćem mogućem roku, a stavom 7. ovog člana da ako se odluka dostavlja neposredno, elektronskom poštom ili faksom, naručilac mora imati potvrdu prijema odluke od strane ponuđača, a ukoliko se odluka dostavlja putem pošte mora se poslati preporučeno sa povratnicom. Stavom 8. navedenog člana je propisano da ako ponuđač odbije prijem odluke, smatra se da je odluka dostavljena dana kada je prijem odbijen.

Prema odredbi člana 26. stav 6. istog zakona, ako je dokument iz postupka javne nabavke dostavljen od strane naručioca putem elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje dužna je da od druge strane zahteva da na isti način potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga strana dužna i da učini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj presudi i zaključku koji se tužbom osporava pravilno je zaključeno da je zahtev za zaštitu prava podnet neblagovremeno, odnosno po isteku roka od deset dana za njegovo podnošenje propisanog citiranom odredbom člana 149. stav 6. Zakona o javnim nabavkama.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva da je podnosilac zahtev za zaštitu prava podneo blagovremeno 11.06.2015. godine, jer je odluku naručioca primio putem pošte 02.06.2015. godine, kada se obratio mejlom naručiocu i potvrdio prijem odluke, ali nalazi da ovi navodi nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari. Činjenica da je naručilac odluku o dodeli ugovora dostavio podnosiocu zahteva preporučenom poštom 02.06.2015. godine u ovom konkretnom slučaju ne opovrgava utvrđenu činjenicu da je odluka naručioca prethodno dostavljena podnosiocu elektronskom poštom. Naručilac je pružio dokaze da je odluku o dodeli ugovora najpre poslao podnosiocu zahteva elektronskom poštom 28.05.2015. godine, od kada je počeo da teče rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava. Podnosilac zahteva nije osporio da mu je odluka dostavljena elektronskom poštom, niti je pružio dokaze da je elektronsku poštu primio nekog kasnijeg datuma. Iz mejla kojim je podnosilac potvrdio prijem odluke o dodeli ugovora, a koji je naručiocu poslat elektronskom poštom 02.06.2015. godine, nesumnjivo proizlazi da on predstavlja odgovor na mejl kojim ga je naručilac obavestio o dodeli ugovora („Re Odluka o dodeli ugovora u vezi javne nabavke 9/2015 „Kablovske spojnice i završnice za uljne kablove 35 kv i 10 kv“), koji je podnosiocu zahteva dostavljen 28.05.2015. godine („On Thursday, Maj 28, 2015 2:44 PM, Dragan Zdravković).

Nalazeći da je pobijana presuda zakonita i da su navodi zahteva neosnovani, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 28.12.2020. godine, Uzp1 3/2020

Zapisničar,                                                                                                Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović,s.r.                                                                           Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić