Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom, obzirom da u radnjama okrivljene nema subjektivnog elementa krivičnog dela i to namere omalovažavanja privatne tužilje, a koja namera, iako nije izričito sadržana u biću predmetnog krivičnog dela, ulazi u njen pojam i po stavu branioca mora biti obuhvaćena izrekom presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljene AA - advokata Dragana Živkovića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K.249/18 od 22.07.2020. godine. Viši sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 stav tri drugostepene presude Kž1-313/20 od 20.10.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da kako ni iz jednog izvedenog dokaza (iskazi svedoka, kao i pisana izjava privatne tužilje), osim iskaza svedoka BB, ne proizilazi da je okrivljena kritičnom prilikom izgovorila inkriminisanu reč privatnoj tužilji, to je sud trebalo da primenom načela in dubio pro reo reši u korist okrivljene i da je oslobodi od optužbe, branilac okrivljene, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene, odnosno njenog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Dragana Živkovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić