Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća, na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i, nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se oštećena, s obzirom na to da ne živi u zajedničkom domaćinstvu sa okrivljenim, ne može smatrati članom porodice okrivljenog u smislu člana 112. tačka 28) KZ, što je bitno obeležje ovog krivičnog dela koji uslov je tom odredbom kumulativno propisan, pored postojanja srodničkog odnosa između navedenih lica, da bi se smatrali članovima porodice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3, četvrti stav obrazloženja svoje presude Kž1 278/20 od 28.09.2020. godine dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvati i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog, sud je odbio da izvede dokaze koje je predlagala odbrana i to da izvrši uvid u spise predmeta Centra za socijalni rad u Leskovcu, povodom prijava koje je okrivljeni podnosio protiv oštećene i da sasluša policajce koji su obavili uviđaj prilikom podnošenja prijava o navodnom nasilju u porodici, iz kojih dokaza bi se razjasnile sve okolnosti konkretnog slučaja, navodeći i to da pravnosnažnom presudom nije na nesumnjiv način utvrđeno da je duševno stanje i spokojstvo oštećene bilo ugroženo ponašanjem okrivljenog. Prema stavu branioca, o svom duševnom stanju nije se mogla izjašnjavati samo oštećena budući da se radi o okolnosti o kojoj se može izjašnjavati samo stručno lice – neuropsihijatar, s obzirom na to da je za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici neophodno da radnja izvršenja bude takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva člana porodice, što izvedenim dokazima nije utvrđeno u ovom postupku. Branilac u zahtevu ističe i to da se, polazeći od činjenica da okrivljeni i oštećena žive u posebnim objektima, da isti nisu u dobrim odnosima, da je okrivljeni više puta osuđivan za nasilje u porodici i da se prilikom izdržavanja kazne okrivljenog oštećena sama o sebi starala i da oboje imaju prihode te da u postupku nije dokazano postojanje kontinuiranog ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja oštećene, može zaključiti da pravnosnažnom presudom nije dokazano i utvrđeno da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje objektivnih i subjektivnih zakonskih obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ u radnjama okrivljenog, koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, čime branilac suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, i time ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje i da su pobijanom presudom povređene odredbe člana 16, člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) člana 419, člana 440. stav 1. i 2. člana 441. stav 1. člana 423. stav 1. tačka 1) i 2) i člana 451. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, kao ni zbog povreda zakona iz člana 16, člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) člana 419. člana 440. st.1. i 2. člana 441. stav 1. člana 423. stav 1. tačka 1) i tačka 2) i člana 451. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 8), člana 439. tačka 2) i tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa tim, odredba člana 484. ZKP, obavezuje podnosioca zahteva da, kada je u pitanju sadržaj zahteva, pored formalnog označavanja zakonskih odredbi kao razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u zahtevu i obrazloži istaknute povrede zakona.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, iako se formalno poziva na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 8), člana 439. tačka 2) i tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, ove povrede nije konkretizovao odnosno nije dao razloge u čemu se iste sastoje.

Imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP i da nema zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoje povrede zakona na koje se branilac u zahtevu samo formalno poziva, to je, kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić