Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 557/19 od 05.09.2019. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenih Milana Novakovića i Vladana Pavlovića i preinačena presuda Višeg suda u Požarevcu 2K 1/19 od 24.04.2019. godine u delu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu protivpravne radnje okrivljenih Milana Novakovića i Vladana Pavlovića za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, kao saizvršioci u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od tri godine u koje im se uračunava i vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom Milanu Novakoviću od 14.08.2017. do 26.03.2018. godine, a okrivljenom Vladanu Pavloviću od 28.12.2017. godine do 26.03.2018. godine, dok je u ostalom delu žalba odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Vladana Pavlovića, adv. Života Milošević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude u smislu navoda zahteva ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog Vladana Pavlovića adv. Života Milošević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim nisu krivično delo, imajući u vidu da u izreci prvostepene presude nema opisa da je okrivljeni krivično delo učinio sa umišljajem „kako u pogledu njegove svesti o radnjama, tako i u odnosu na njegovo htenje u smislu nastupanja posledica“, pa stoga delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim proizlazi da su okrivljeni Milan Novaković i Vladan Pavlović, dana 11.08.2017. godine ... u stanju uračunljivosti, svesni zabranjenosti svog dela, po prethodno međusobnom dogovoru ... u nameri da sebi i drugom pribave protivpravnu imovinsku korist“ čime su izvršili krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Po nalaženju ovog suda, stoje navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti da u izreci prvostepene presude u opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela nije eksplicitno navedeno da je okrivljeni Vladan Pavlović, u datoj situaciji postupao sa umišljajem.

Odredbom člana 25. KZ, propisano je da krivično delo učinjeno je sa umišljajem, kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao.

Opisane radnje u izreci prvostepene presude, kao i navođenje da je okrivljeni u stanju uračunljivosti svestan zabranjenosti svog dela, nesumnjivo označavaju svest okrivljenog o zabranjenosti svog dela, tj. da je navedeno krivično delo izvršeno shodno članu 25. KZ, odnosno sa umišljajem.

Stoga u konkretnom slučaju to što eksplicitno nije navedeno da je okrivljeni krivično delo učinio sa umišljajem ne znači da nema krivice okrivljnog kako se to neosnovano navodi u podnetom zahtevu.

Nalazeći da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni Vladan Pavlović oglašen krivim sadrži sve elemente krivičnog dela, razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kako je to pravilno našao drugostepeni sud, pa i sve elemente krivice, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da donošenjem pravnosnažnih presuda nije povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da se u radnjama okrivljenog Vladana Pavlovića stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. u vezi člana 31. stav 1. KZ, ili izvršenje tog oblika dela u stvarnoj zabludi u vezi člana 28. KZ, odnosno krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 4. u vezi člana 33. KZ, tj. da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, time što su povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, imajući u vidu da u vreme podnošenja optužnice, kao i u vreme presuđenja, Više javno tužilaštvo nije imalo postavljenog Višeg javnog tužioca, niti vršioca funkcije Višeg javnog tužioca, osim što je po odluci Apelacionog javnog tužioca u Kragujevcu, bio postavljen „rukovodilac tog Tužilaštva“.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 3, drugi stav obrazloženja presude, dao je jasne i dovoljne razloge koje

Vhrovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                  Za predsednika veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                                         Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić