Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1071/18 od 17.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Pirotu 4K 218/16 od 27.08.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Dušan Dimitrijević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, uz poseban osvrt na iskaz oštećene, smatrajući da je sud isti morao uzeti sa velikim oprezom, jer je oštećena tokom postupka više puta menjala iskaz, a pritom iz njene lekarske dokumentacije proizilazi konstatacija koju je sama izrekla- da se leči psihijatrijski, uzima lekove, ali ne zna koje. Takođe, branilac ukazuje i da u konkretnom slučaju, nije pouzdano utvrđen mehanizam nastanka povreda oštećene, budući da sam veštak nije isključio i kotrljanje kao mogući način, zbog čega je odbrana sudu predložila rekonstrukciju događaja. Pored toga, u zahtevu branilac naročito ističe da u toku ovog krivičnog postupka nije mogao biti izveden dokaz DNK veštačenjem predmeta izvršenja krivičnog dela, budući da isti nisu mogli biti pronađeni u prostorijama PU Pirot, a pomenuto veštačenje bi, prema mišljenju branioca, u konkretnom slučaju dovelo do oslobađajuće presude.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljene ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavlja u smislu citrane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zakonom dozvoljen razlog zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dušana Dimitrijevića, ocenio kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić