Branilac okrivljenih AA i BB – advokat Paun Jovanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Boru K br.37/19 od 11.03.2019. godine, i to samo u odnosu na stav II rešenja, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijano rešenje preinači u delu izreke pod stavom II tako što će okrivljenima AA i BB priznati pravo na naknadu troškova krivičnog postupka na ime nagrade za sastav žalbe u iznosu od 45.000,00 dinara, te da okrivljenima dosudi i iznos od 45.000,00 dinara na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ukazujući da je stavom II pobijanog rešenja povređen zakon, jer prema stavu branioca žalba na rešenje o troškovima krivičnog postupka predstavlja činjenično obrazloženi podnesak u smislu Tarifnog broja 4, stav 1. tačka 11. AT za koji podnesak nagrada iznosi 30.000,00 dinara po osnovu zastupanja jednog okrivljenog, koja se uvećava za 50% po osnovu zastupanja drugookrivljenog, a što ukupno iznosi 45.000,00 dinara.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) člana 261. ZKP propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Dakle, nagrada za sastavljanje zahteva za troškove krivičnog postupka nije predviđena Tarifnim brojem 4. stav 1, već se isti ima tretirati kao „ostali podnesak u krivičnom postupku“, shodno stavu 2. Tarifnog broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% naknade iz Tarifnog broja 1.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Osnovni sud u Boru pravilno postupio kada je stavom II pobijanog rešenja braniocu okrivljenih AA i BB na ime troškova za sastav žalbe na rešenje o troškovima dosudio iznos od ukupno 22.500,00 dinara (osnovni iznos nagrade 15.000,00 dinara koji se uvećava za 50%) zaključujući da žalba na rešenje o troškovima prema Tarifnom broju 4, Tarife o naknadama i nagradama za rad advokata spada u ostale podneske u krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih odbio kao neosnovan, nalazeći da pobijanim rešenjem nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                           Za predsednika veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                          Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić