Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt br. 115/17 od 22.03.2018. godine i Osnovnog suda u Bor u Kv br. 74/18 od 10.05.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osumnjičenog AA, advokat Paun D. Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi člana 441. stav 4. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, a pobijana rešenja preinači tako što će osumnjičenom priznati pravo na naknadu troškova krivičnog postupka po osnovu rešenja o odbacivanju krivične prijave u predmetu Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt br. 115/17 u iznosu od 57.750,00 dinara, koji se uvećavaju za sastav žalbe na rešenje krivičnog veća Osnovnog suda u Boru Kv br. 74/18 od 10.05.2018. goidne u iznosu od 45.000,00 dinara po AT i za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara po AT-u - odnosno da se osumnjičenom priznaju troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 192.750,00 dinara, te da se isti uplate na tekući račun branioca - advokata Pauna D. Jovanovića broj 205-161524-31 kod ... Banke, a sve na teret budžetskih sredstava suda u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano branilac osumnjičenog AA u obrazloženju podnetog zahteva navodi da je pravnosnažnim odlukama o troškovima krivičnog postupka učinjena povreda zakona na štetu osumnjičenog iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. i člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP i povreda odredbi Tarifnog broja 4. stav 1. tačka 11; Tarifnog broja 2. stav 1. u vezi stava 1. al. 2. i Tarifnog broja 4. stav 2. u vezi stava 1. al. 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt br. 115/17 od 22.03.2018. godine, braniocu osumnjičenog AA nisu priznati troškovi krivičnog postupka po zahtevu za naknadu i isplatu troškova od 16.03.2018. godine, dopunjenog dana 22.03.2018. godine, a povodom zastupanja u predmetu Kt br. 115/17, koji se odnose na obračun i isplatu troškova krivičnog postupka po zaprećenoj kazni iz Tarifnog broja 1, i troškovi sastavljanja obrazloženog podneska kojim se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani iz Tarifnog broja 4. stav 1. tačka 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, uz obrazloženje da je protiv osumnjičenog AA podneta krivična prijava zbog krivičnog dela iz stava 1. člana 243. KZ, za koje delo je zaprećena novčana kazna ili zatvor do dve godine, te da pravna kvalifikacija krivičnog dela iz stava 4. člana 243. KZ, kako u podnetom zahtevu navodi branilac osumnjičenog, ne odgovara stvarnom stanju u spisima predmeta Kt br. 115/17. Osim toga i pisanje jednog obrazloženog podneska od 26.05.2017. godine u predmetu Kt br. 115/17, po stavu Osnovnog javnog tužioca nije bilo od uticaja na donošenje odluke, pa s`toga isto ne spada u nužne troškove krivičnog postupka koji se isplaćuju iz budžetskih sredstava suda.

Oldučujući o žalbi branioca osumnjičenog Osnovni sud u Boru, kao drugostepeni sud, pobijanim rešenjem istu je odbio kao neosnovanu sa obrazloženjem da je AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do dve godine, da je branilac osumnjičenog advokat Paun D. Jovanović prisustvovao procesnoj radnji saslušanje osumnjičenog dana 25.05.2017. godine, da je sastavio podnesak - zahtev za naknadu i isplatu troškova krivičnog postupka dana 16.03.2018, i isti dopunio dana 22.03.2018. godine, na osnovu kojeg je Osnovni javni tužilac u Boru rešenjem Kt br. 115/17 od 22.03.2018. godine, i dosudio isplatu troškova krivičnog postupka saglasno važećoj AT, pri čemu je imao u vidu zaprećenu kaznu za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ.

Suprotno istaknutim navodima Vrhovni kasacioni sud nalazi da je i prvostepenim i drugostepenim rešenjem, u konkretnom slučaju, učinjena povreda krivičnog zakona prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka iz člana 441. stav 4. ZKP, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osumnjičenog.

Naime, članom 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. tačka 7) istog člana, propisano je da troškovi krivičnog postupka, pored ostalog, obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kojom je određen način vrednovanja, obračuna i plaćanja nagrade za advokatske usluge i naknade troškova za rad advokata, u članu 2. propisano je da nagrada i naknada troškova za rad advokatu pripada za radnje obavljene po punomoćju, rešenju nadležnog odrgana, usmenom ili pismenom nalogu stranke, te da su stranke ili nadležni organ dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova.

Tarifnim brojem 2. stav 1. i 2. Tarife, propisano je da se pod procesnom radnjom podrazumeva svaka radnja policije, tužioca ili suda o čijem preduzimanju se sačinjava poseban zapisnik i da za svaku određenu procesnu radnju kojoj je prisustvovao, advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1.

Tarifnim brojem 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivično delo.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata u stavu 1. je propisano da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje podnesaka, pored ostalog i obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani - tačka 11.

Prema napred citiranim zakonskim odredbama braniocu osumnjičenog - advokatu pripada nagrada čija visina zavisi od visine zaprećene kazne za predmetno krivično delo (Tarifni broj 1. AT) kao i nagrada za sastavljanje obrazloženih podnesaka, kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani okrivljenog (Tarifni broj 1. stav 4. tačka 11) i iste predstavljaju troškove krivičnog postupka o kojima se odlučuje u skladu sa odredbama člana 261. i 265. ZKP.

Kako u konkretnom slučaju, iz dispozitiva krivične prijave podnete od strane MUP-a RS, PU u Boru, Odeljenje kriminalističke policije Bor, Ku br. 231-169/17 od 27.02.2017. godine, proizilazi da je AA stavljeno na teret da je baveći se neovlašćeno i u većem obimu trgovinom postigao imovinsku korist u iznosu od 583.000,00 dinara, odnosno imovinsku korist koja prelazi granični iznos od 450.000,00 dinara, iz stava 4. člana 243. KZ, za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda troškovi krivičnog postupka morali biti obračunati u skladu sa pravnom kvalifikacijom krivičnog dela koja proizilazi iz dispozitiva krivične prijave a prema Tarifnom broju 1. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Nadalje iz spisa predmeta takođe proizilazi da je branilac osumnjičenog dana 26.05.2017. godine, podneo obrazloženi podnesak kojim se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani osumnjičenog u predmetu Kt br. 115/17, tj. da se ne radi (i zašto) o krivičnom delu nego o prekršaju, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijanim rešenjima moralo biti odlučeno i o ovim troškovima krivičnog postupka.

Kako je pobijanim rešenjima postupljeno suprotno napred citiranim zakonskim odredbama to je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda učinjena povreda člana 441. stav 4. ZKP na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca osumnjičenog AA.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan, ukinuo oba nižestepena rešenja i predmet vratio Osnovnom javnom tužiocu u Boru na ponovno odlučivanje o zahtevu branioca osumnjičenog za naknadu troškova krivičnog postupka, pri čemu će Osnovni javni tužilac u Boru imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi, a zatim pravilno utvrditi visinu troškova krivičnog postupka na ime nagrade i naknade troškova braniocu osumnjičenog.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. sta 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić