Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba čl. 486. i 487. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez opredeljenja o kojoj konkretno povredi je reč, a iz navoda u obrazloženju zahteva, da veće prvostepenog suda samo nabraja dokaze predložene od strane Višeg javnog tužioca bez iznošenja razloga u pobijanom rešenju o ključnim činjenicama i razloga za neprihvatanje prigovora na optužnicu, kao i iz navoda zahteva da su dati razlozi o ključnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, imajući u vidu i protivrečnost navoda optužbe u pogledu opisa radnje izvršenja i pravne ocene dela i u pogledu porekla prihoda pravnog lica u pitanju, proizilazi da branilac okrivljene ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao nedozvoljen zahtev branioca okrivljene AA, podnet iz navedenog razloga.

Pored toga, branilac okrivljene u zahtevu navodi da se protiv okrivljene AA već vodi postupak pred Osnovnom sudom u Zrenjaninu zbog poreske utaje u istom poslovnom odnosu i istom vremenskom periodu, obuhvaćenom predmetnom optužnicom i da je optužni akt u tom predmetu stupio na pravnu snagu, pa smatra da vođenje postupka u isto vreme i pred Višim sudom u Zrenjaninu nije dozvoljeno i predstavlja povredu odredbe člana 4. ZKP i načela ne bis in idem.

Međutim, pozivajući se na povredu odredbe člana 4. stav 1. ZKP, odnosno načela zabrane ponovnog suđenja u istoj stvari, koja je predviđena kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene ne ukazuje na postojanje već donete konkretne pravnosnažne odluke u odnosu na krivična dela koja su u ovom postupku predmet optužbe, što je osnov isključenja krivičnog gonjenja, u smislu citirane zakonske odredbe, već na postojanje drugog krivičnog postupka koji je u toku, pri tom i bez označavanja predmeta radi identifikacije i upoređenja, pa zahtev u ovom delu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić