Iz spisa predmeta Privrednog apelacionog suda R4 P 19/20 utvrđeno je da je predlagač „IK SPEDITOR“ DOO Novi Sad, u svojstvu tužioca, podneo 03.05.2018. godine tužbu Privrednom sudu u Beogradu, protiv tuženog „SVENIK“ DOO Beograd - Čukarica, radi naknade štete. Postupak je vođen pod brojem P 6136/18 i okončan je donošenjem prvostepene presude 05.03.2019. godine. Dana 30.04.2019. godine predlagač je uložio žalbu protiv navedene presude, predmet je dostavljen Privrednom apelacionom sudu 06.06.2019. godine, zaveden je pod poslovnim brojem Pž 3335/19 i još uvek nije rešen. Predlagač je podneo prigovor radi ubrzanja postupka u navedenom predmetu 28.05.2020. godine. Prema izjašnjenju postupajućeg sudije predmet po prijemu nije označen kao hitan, niti stariji od 5 godina, te da će biti uzet u rad po redosledu prijema predmeta u sud u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca prigovora za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca prigovora.

Ocenjujući činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu Privrednog apelacionog suda Pž 3335/19, ponašanje stranaka u postupku, postupanje suda koji vodi postupak, kao i prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, kao i ostale činioce koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka, u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Privrednog apelacionog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda Pž 3335/19. Naime, od iniciranja postupka (03.05.2018. godine) do donošenja prvostepene presude (05.03.2019. godine) protekao je period od deset meseci, a postupak pred drugostepenim sudom (računajući od dana prijema predmeta u sud 06.06.2019. godine do dana izjavljivanja prigovora 28.05.2020. godine) je trajao godinu dana, pa se ne može govoriti o nerazumno dugom trajanju postupka i nedelotvornom postupanju suda.

Sud je cenio navode žalbe da Privredni apelacioni sud nije rešio predmet u roku predviđenom odredbom članom 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ali je našao da ta činjenica ne dovodi do povrede prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je navedeni rok po svojoj prirodi instruktivne prirode, zbog čega je pravilan zaključak drugostepenog suda da nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu.

Navodi žalbe koji se odnose na pogrešno označavanje broja predmeta nisu od uticaja na drugačije odlučivanje suda, s obzirom da se radi o očiglednoj grešci u pisanju, koju može da ispravi predsednik veća u svako doba shodno članu 362. Zakona o parničnom postupku.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom dispozitiva.

V.f. predsednika suda

Dragomir Milojević, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić