Iz spisa predmeta Upravnog suda 16 U 7566/18 i R4 U 198/2020 utvrđeno je da je AA iz ... (ovde predlagač) dana 23.04.2018. godine podnela tužbu Upravnom sudu protiv Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenja za drugostepeni poreski postupak Beograd, radi poništaja 4 rešenja, u predmetu poreskom. Postupci po navedenoj tužbi su razdvojeni, tako da se u predmetu 16 U 7566/18 postupak vodi radi poništaja rešenja br. 436-03-04321/2017-39 od 12.03.2018. godine. Osporenim rešenjem, stavom I dispozitiva, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Filijale Čukarica od 22.09.2017. godine, a stavom II dispozitiva, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova upravnog postupka. Prema obrazloženju navedenog rešenja, BB iz ..., kao prodavcu nepokretnosti, utvrđen je porez na prenos apsolutnih prava u iznosu od 115.087,18 dinara za prodati deo kat. parc. .. KO ..., na osnovu tržišne vrednosti nepokretnosti od 4.761,00 dinara po metru kvadratnom i zamenjeno je rešenje prvostepenog organa od 28.06.2017. godine. Postupajući po zahtevu Upravnog suda od 06.07.2018. godine tuženi organ je dostavio odgovor na tužbu, koji je u sudu primljen 21.08.2018. godine, dok je za spise predmeta naveo da su sudu dostavljeni uz odgovor na tužbu u predmetu tog suda U 7568/18. U izjašnjenju sudije izvestioca od 03.07.2020. godine je, između ostalog, navedeno da će se, polazeći od činjenice da je najstariji predmet formiran po tužbi U 6885/18, steći uslovi za odlučivanje u ovom predmetu nakon okončanja postupka u predmetu U 6885/18, a po okončanju postupaka koji se vode po žalbama u izbornim sporovima, koji su naročito hitni po svojoj prirodi i zahtevaju odlučivanje suda u roku od 48 časova.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 16 U 7566/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da je sud nakon prijema tužbe preduzimao radnje u postupku, s obzirom da je podnosilac prigovora tužbom osporila 4 rešenja, zbog čega je moralo doći do razdvajanja predmeta, a onda je, budući da je tužba bila neuredna, bilo potrebno nalaganje njenog uređenja, na koji način je predlagač svojim ponašanjem doprinela dužini trajanja postupka. Prilikom odlučivanja Upravni sud je imao u vidu i da predmet upravnog rešavanja nije hitne prirode, budući da se radi o poreskom predmetu.

Polazeći od svih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio kao pravilnu ocenu Upravnog suda iz ožalbenog rešenja da trajanje upravnog spora za sada ne opravdava tvrdnju predlagača AA da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Naime, predlagač je doprinela dužem trajanju osporenog postupka na taj način što je Upravnom sudu 23.04.2018. godine podnela neurednu tužbu protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenja za drugostepeni poreski postupak Beograd, s obzirom da je tužbom osporila 4 rešenja, što je iziskivalo razdvajanje postupaka po tužbama i formiranje 4 predmeta u kojima je trebalo sprovesti pripremni postupak. Pored navedenog, Upravni sud je u ožalbenom rešenju pravilno ocenio da predmet upravnog spora nije hitne prirode, budući da se radi o poreskom predmetu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navod žalbe da je povredu prava na suđenje u razumnom roku trebalo utvrditi zbog dugog trajanja upravnog spora, ali nalazi da je u ovom slučaju taj navod neosnovan. Naime, upravni postupak je započet podnošenjem poreske prijave dana 30.05.2017. godine i zajedno sa upravnim sporom traje nešto više od tri godine. Dužina trajanja postupka je jedna od činjenica na osnovu koje se odlučuje o prigovoru za ubrzanje postupka i nju ovaj sud smatra ključnom za odluku o prigovoru. Pravilna primena pravnog standarda suđenja u razumnom roku podrazumeva utvrđivanje skupa činjenica (složenost činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje podnosioca zahteva i državnih organa itd.) među kojima ključni značaj ima činjenica dužine trajanja celokupnog postupka. U konkretnom slučaju predmet ocene su oba postupka (upravni i sudski) i pošto oni, integralno posmatrano, ne traju nerazumno dugo, nema razloga da se za sad utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku i da se nalaže mera za ubrzanje postupka. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. presude Evropskog suda za ljudska prava od 08.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. Protiv Italije, broj predstavke 7984/77).

Osim navedenog, rad sudova je za vreme vanrednog stanja redukovan u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, zbog čega su se održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji, koji su taksativno navedeni u Zaključku. Nakon ukidanja vanrednog stanja, održani su republički i lokalni izbori i sve sudije Upravnog suda su angažovane na rešavanju izbornih predmeta koji su po zakonu naročito hitni, pa se nepostupanje suda u tom periodu može smatrati opravdanim. Sudija izvestilac u predmetu Upravnog suda 16 U 7566/18 je u svom izjašnjenju povodom podnetog prigovora navela da će raspravu u predmetu zakazati nakon okončanja izbornog postupka, čime je podneti prigovor već proizveo efekte i bez nalaganja preduzimanja procesnih radnji za ubrzanje postupka.

Imajući u vidu da se, na osnovu izjašnjenja sudije izvestioca, osnovano može očekivati da će rasprava u predmetu Upravnog suda 16 U 7566/18 biti zakazana u kratkom roku, kao i sve ostale razloge navedene u ovom obrazloženju, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

V.f. predsednika Vrhovnog kasacionog suda

Dragomir Milojević,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić